Rod kukuruza i repe rekordan, suncokret podbacio

Suncokretom je zasejano oko 170.000 hektara oranica u Srbiji, što je nešto manje nego prošle godine, kada je za tu uljaricu, čiji je rod premašio 600.000 tona, bilo rezervisano oko 190.000 hektara. Žetva suncokreta u Vojvodini je uglavnom privedena kraju, a u Srednjem Banatu zabeleženi su solidni prinosi – između 1.500 i 2.400 kilograma po katastarskom jutru. Najveća briga sa kojom se sada suočavaju proizvođači jeste cena te uljarice kojom je u Srednjem Banatu zasejano 40.000 hektara. To su površine znatno manje od prethodnih sezona, na šta je uticao monopol uljara u otkupu uljanog zrna i nezadovoljstvo ratara otkupnim cenama. Taj problem prisutan je i ove godine, ratari su u proizvodnju ušli bez prave računice, a još ne znaju koja će im otkupna cena biti ponuđena. Do sada je ovogodišnji rod plaćan akontno po ceni od 27 dinara, uz obećanje da će razlika biti isplaćena nakon formiranja prave cene, koja bi, kako se nezvanično može čuti, trebalo da se kreće od 30 do 32 dinara, što po mišljenju proizvođača ne pokriva troškove proizvodnje.

– Nisam zadovoljan rodom ni drugim parametrima u vezi sa suncokretom. Ove godine sam smanjio površine pod tom kulturom, posejao sam samo 30 hektara. Pošto nam je ponuđena samo akontacija od 27 dinara, to znači da naši prošlogodišnji protesti nisu urodili plodom – kaže Dragomir Mijatov, zrenjaninski poljoprivrednik.

Kompanija Dijamant najavila je da planira da otkupi sve ugovorene količine od kooperanata. Za to vreme uveliko traje prerada šećerne repe u šećeranama u Žablju i Crvenki, gde su početkom septembra počele kampanje.

Kad je reč o šećernoj repi, očekuju se visoki prinosi, što bi, kako se procenjuje, ratarima i prerađivačima trebalo da donese bolju poslovnu godinu.

– Očekuju se rekordi u obe fabrike, i ta konstatacija se odnosi kako na količinu prerađene repe, tako i na količinu proizvedenog šećera. Prvi pokazatelji govore da su prinosi po hektaru veoma visoki, iznad 60 tona, a digestija je nešto niža nego lane, tako da se očekuje da će te dve fabrike preraditi rekordnih 1.300.000 tona repe i proizvesti više od 170.000 tona šećera. Treba, takođe, podsetiti da je na nižu otkupnu cenu ovogodišnjeg roda uticao pad cene šećera na svetskom tržištu od čak 50 odsto – objašnjava Branislav Bogdanović, zamenik direktora šećerane Šajkaška.

Dobre preporuke ratarima su stizale od Prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja, koju je osnovao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Prateći gajenje šećerne repe ova služba predložila je intervencije u zaštiti. Međutim, preporuke nisu svuda sprovedene pa je bilo truleži umesto rekordnog roda.

– Neki ratari nisu slušali preporuke u vezi sa najpogodnijim trenutkom za tretman polja, pa su to učinili ranije nego što je bilo neophodno, što nije dalo efekte. Neki nemaju rekordan rod, jer nisu uvažili preporuke, pa su dobili trulež i tu nema spasa. Pojedine bolesti se javljaju najčešće na parcelama gde ne postoji pravilna plodosmena, pa se javljaju crna repišta – komentariše dr Dragica Janković, stručnjak Prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja.

Ukoliko se nastavi kišovito vreme, to će se negativno odraziti na rod kukuruza, inače najzastupljenije poljoprivredne kulture. Stručnjaci upozoravaju da bi moglo da dođe do vlaženja i bubrenja zrna i do proklijavanja kukuruza. Oni poručuju da sa berbom kukuruza ne treba žuriti.

U Srbiji bi prosečan rod kukuruza mogao da dostigne šest tona po hektaru, što je za 20 odsto iznad proseka. Klipovi kukuruza, koji je posejan na oko 1,1 milion hektara, još su suviše vlažni zbog učestalih padavina, tako da bi sušenje tražilo veliki utrošak energije, a značajno bi smanjilo i otkupnu cenu, koja se kreće oko 15 dinara po kilogramu – procenjuje dr Goran Bekavac, stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

– Bolesti kukuruzu ove godine nisu predstavljale problem. Kukuruz je dobrog kvaliteta, ali savetujem ratarima da ne žure sa berbom. Oni koji planiraju da ga skladište u klipu u čardacima mogu da ga oberu i ostave da se dosuši u čardacima. Oni koji planiraju da skladište zrno imaće znatne troškove oko njegovog sušenja. Samim tim, bolje je da se klipovi osuše na stabljici, pa da se onda beru – preporuka je dr Gorana Bekavca, stručnjaka novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Uz opasku da je vlažnost visoka, Stevan Vukov, poljoprivrednik iz Banata, kaže da mu se više isplati da sačeka sa berbom, utoliko pre što mu skladištari za sušenje kukuruza smanjuju kilažu koju je predao. „Kada bih obrao kukuruz sa 30 odsto vlage, teško da bih dobio cenu veću od šest dinara, a to se nikome ne isplati“, objašnjava naš sagovornik. Poljoprivrednici su izračunali da sa cenom ispod 17 dinara za kilogram kukuruza nema zarade u ovoj proizvodnji.

*****

Preporuka stručnjaka

– Bolesti kukuruzu ove godine nisu predstavljale problem. Kukuruz je dobrog kvaliteta, ali savetujem ratarima da ne žure sa berbom. Oni koji planiraju da ga skladište u klipu u čardacima mogu da ga oberu i ostave da se dosuši u čardacima. Oni koji planiraju da skladište zrno imaće znatne troškove zbog sušenja, zato je bolje da se klipovi osuše na stabljici, pa da se onda beru – preporuka je dr Gorana Bekavca, stručnjaka novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.