Iako je već na početku žetve jasno da će najveći deo pšenice iz svilajnačkog kraja otići će u stočnu hranu, jer je kvalitet zrna loš, to nije jedina posledica poplava koje su proletos zadesile tu opštinu. Mnogi stočari su izgubili delove stada, a proizvođači imaju problema i sa bankama koje naplaćuju penale za odlaganje otplata kredita, utisci su Udruženja novinara za poljoprivredu Agropres i Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu (IFAJ), nakon jednodnevne posete poljoprivrednicima tog kraja.
Milan Tasić, koji se porodično bavi stočarstvom i ratarstvom na imanju od 14 hektara, kaže da je tokom poplave uspeo da spasi deo stada, ali da je situacija sada jako teška.
– Ostao sam bez 26 ovaca, ovna, jaganjaca, živine… Zbog stresa i uslova u štali smanjila se i mlečnost krava za oko 15 litara. Na imanjima mi je u toku žetva pšenice i imam prosečan prinos oko četiri tone, ali ta površina nije bila poplavljena – kaže Tasić i dodaje da teško prodaje i povrće koje proizvodi, jer je u mnogim domaćinstvima poplava uništila pokućstvo, pa i zamrzivače, pa roba teže nalazi put do kupaca.
Povrtar Zoran Radovanović nezadovoljan je jer ne može da obnovi proizvodnju na poplavljenim delovima imanja zato što rezultate analiza zemljišta još nije dobio. On je ogorčen i na banku kod koje je uzeo dugoročni kredit od pet miliona dinara, na period od pet godina za koji je subvencije za kamatu obezbedila Opština Svilajnac.
– Banci sam se obratio sa molbom da odloži početak otplate kredita, a oni su „izašli u susret“ tako što ću pola godine plaćati „penale“ za neplaćenu ratu od 26.000 dinara mesečno – kaže Radovanović i dodaje da „u martu neće imati šta da proda da pi počeo sa isplatom“.
Teritorija ove opštine ima 21 seosku mesnu zajednicu, i prema rečima pomoćnika predsednika Opštine Svilajnac Gorana Despotovića, ukupno 1.500 poljoprivrednih gazdinstava. Poplavama je bilo zahvaćeno oko 8.000 hektara, ali se voda na pojedinim parcelama nije dugo zadržala, dok je na drugim izazvala 100 odsto štete.
– Na 1.100 hektara je totalna šteta, i uglavnom se radi o kukuruzu, pšenici i lucerki. Procena vrednosti štete za poljoprivredu je 50 miliona dinara, a u celoj opštini 14 miliona evra – kaže Despotović i naglašava da je za obnovu ta opština dobila oko 1.000 bala sena, 100 tona kukuruznog zrna, oko 10 tona koncentrata, i nešto manje od 1.000 vreća semenskog kukuruza koji su poljoprivrednici već presejali, dok će uskoro dobiti naftu i đubrivo. Za povrtare je Opština obezbedila beskamatne kredite u vrednosti od po dva miliona dinara.
Vlada Rajković, načelnik u Opštinskoj upravi za razvoj poljoprivrede, istakao je da se usluge Zootehničke službe, koja se bavi matičenjem goveda, krava, junica i teladi, ne naplaćuje proizvođačima, već ih finansira Opština.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
