Rod žita slabijeg kvaliteta, ali dobar

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nema razloga da poskupi vekna hleba u prodavnici, jer ona ce ove godine biti losa i jos neukusnija nego ovogodisnja, koja je zbog proslogodisnje suse spekla zrno. Sada cemo imati situaciju da ce u hlebu biti proporcija“ pola loseg brasna i pola aditiva i drugih dodataka“. Rod jeste obecavao, ali ga je kisa smanjila od pet do trideset odsto, zavisno od regiona i gde je kako padala kisa, grad i bilo nevreme. Medjutim, proklijalost je problematicna pa su mnogi otkupljivaci obustavili kupovinu psenice izemdju ostalog i zbog velike vlage zrna, koja se pre kise kretala od 18 do 23 odsto, a sada je trenutno izmedju 16 i 17 odsto. Psenica se trenutno otkupljuje po ceni od 16 dinara, ali to nije neto otkupna cena, jer se odbija razlika od 14 odsto vlage koja se priznaje pa do na primer 17 odsto,ili kako kod koga, a uz to se odbija i koji procenat za prljavstinu i lose iztrijerenu psenicu. Kad se odbije sve sto otkupljivaci nadju kao manu dobijemo cenu psenice koja se placa za hlebno brasno od 13 do 15 dinara i ona koja je bas proklijala od 10 do 12 dinara, koja ce otici u proizvodnju stocnih koncentrata. Da bi se imao uvid u isplativost, treba znati da je proizvodna cena kilograma psenice ovogodisnjeg roda 17,3 dinara po hektaru na prinos od 6000 kilograma po hektaru, a na 5000 kilograma po hektaru 20, 8 dinara. Ovi prinosi na zasejane domace NS sorte koje se uglavnom otkupljuju za hlebno brasno, mogu se smatrati i odlicnim jer je uglavno primenjena sva agrotehnika. Dakle proizvodjaci psenice samo na RAZLICI izmedju proizvodne i prodajne cene GUBE izmedju 200 i 300 evra po hektaru, i to ne svojom krivicom. Vec krivicom DRZAVE, koja bez ikakvog razloga na trzistu indirektno namece dampinske cene upropascavajuci SUPSTANCU SRPSKE POLJOPRIVREDE, i poljoprivredna gazdinstva koja se time profesionalno bave, ili PAR MILIONA LJUDI, koji od toga zive. Prinosi psenice u Srbiji od preko dva miliona tona su losi, ako se ima u vidu da u tu kolicinu ulaze strane sorte koje su vise za stocnu ishranu, a manje za hlebno brasno, ali zato radjaju od 8000 do 10000 kilograma po hektaru. Losi su i zbog toga sto je dosta u prethodnih 18 godina kupljeno nove mehanizacije. I uprkos svemu mi nismo udvostrucili proizvodnju. Glavni uzrok tome je besmisleno niska cena psenice, narocito u poslednjih sest sedam godina, i izvoz koji su UPROPASTILI spekulanti koji su pobrali kajmak umesto seljaka. Ovakva agrarna politika u kojoj je ministar poljoprivrede FIKUS, a problematicni „BIZNISMENI“ kolo vode , kosta ce nas mnogo, jer ce nam i hleb uskoro postati luksuz.