Rođaci iz inostranstva šalju sve više novca u Srbiju: Doznake probile sve rekorde

Od toga samo su doznake radnika koji rade u inostranstvu iznosile 3,9 milijardi evra.

U odnosu na bruto domaći proizvod doznake su prošle godine dostigle 8,2 odsto.

U prethodnih 20 godina priliv deviza po ovom osnovu nije ni bio ni blizu toj cifri.

Prošle godine su doznake prevazišle i strane direktne investicije koje su takođe imale rekordan iznos od 4,4 milijarde evra. Recimo, u 2021. godini SDI su iznosile 3,9 milijardi, dok su doznake bile na 3,6 milijardi evra.

Prema rečima Nenada Jevtovića, direktora Instituta za razvoj i inovacije, rast doznaka je posledica inflacije i povećanja plata u inostranstvu.

„Taj iznos bi trebalo uskladiti sa inflacijom. Recimo, ako našem čoveku u inostranstvu poraste plata, on će moći više novca da šalje kući“, objašnjava Jevtović.

Drugi razlog je sve veća emigracija u inostranstvo.

„Svake godine 25.000 do 30.000 ljudi ode u inostranstvo. Za prethodnih 11 godina prema podacima Zavod za statistiku je otišlo 330.000 ljudi. Na kraju, čini se da se i struktura emigracije menja. Iako nemamo istraživanje, ali čini se da dosta ljudi odlazi da radi u inostranstvo nekoliko meseci pa se vrati u zemlju. Recimo, zaposleni u stranim firmama u Srbiji odlaze u njihove ogranke u drugim zemljama“, kaže Jevtović.

Taj novac se najvećim delom troši neproduktivno, odnosno za održavanje standarda.
Kako ističe naš sagovornik, raniji podaci pokazuju da se svega jedan do tri odsto doznaka koristi za investicije.

Više od 60 odsto tih prihoda odlazi u potrošnju, a to bi na nivou prošle godine bilo više od tri milijarde evra.

Takođe, oko 24 odsto doznaka se iskoristi za kupovinu nekretnina. Ovo bi moglo biti i objašnjenje visokih cena i uopšte pumpanja balona na tržištu nekretnina u Srbiji, a pre svega u Beogradu.

„Bez doznaka i stranih direktnih investicija ne bismo mogli da pokrivamo deficit u trgovinskom bilansu. Obično imamo oko sedam, osam milijardi manjka u trgovinskom bilansu. S jedne strane novac ulazi u ekonomiju preko doznaka i investicija, a s druge strane izlazi kroz uvoz“, napominje on.

Prošle godine deficit trgovinske razmene iznosio je čak 9,35 milijardi evra usled ogromnih cena energenata, a sa uslugama deficit je bio sedam milijardi evra.

I sa tako visokim iznosom doznaka Srbija nije ni blizu zemalja sa najvećim udelom doznaka u BDP-u.

Prema podacima Eurostata za 2021. godinu u Srbiji su lični transferi i zarade radnika iz inostranstva činile 7,2 odsto BDP-a.

U Crnoj Gori je taj priliv činio 13,5 odsto BDP-a, u BiH 10,5 odsto, a Albaniji 9,4 odsto BDP-a.
Zanimljivo je da je recimo prihod od doznaka u Hrvatskoj, koja je članica EU, bio veći nego u Srbiji i iznosio je 7,3 odsto BDP-a.

Apsolutni rekorder je Kosovo i Metohija sa čak 18 odsto BDP-a koji stižu iz inostranstva.

Visoke doznake ne samo da povećavaju kupovnu moć stanovništva, već imaju i političke posledice.
Mihail Arandarenko, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u radu pod nazivom „Politička ekonomija izlaska i lojalnosti“ emigraciju naziva „glasanjem nogama” i ocenjuje da prihodi iz inostranstva u stvari skidaju pritisak sa vlasti u ovom regionu omogućuju im da traju mnogo duže uprkos ekonomskoj stagnaciji.

„Velika emigracija iz Srbije i, u još većoj meri, šireg regiona predstavlja svojevrsno ‘glasanje nogama’ stanovništva nezadovoljnog ekonomskim prilikama i mogućnostima za realizaciju svojih životnih ciljeva, posebno kroz dobre i pristojno plaćene poslove. Ta emigracija smanjuje protestni potencijal unutar zemlje, a glasovi preostalih nezadovoljnika slabije se čuju. Otuda izostanak protesta. Na taj način mogao se delimično objasniti paradoks da su vladajuće strukture u regionu Zapadnog Balkana u stanju da zadrže vlast u dužem periodu, uprkos veoma slabim ekonomskim rezultatima, a posebno uprkos visokoj nezaposlenosti i raširenom siromaštvu”, ocenjuje Arandarenko u svom radu.