Rođak, tetka, socijalni slučajevi: Čime su se srpski političari pravdali za nezakonita sredstva na svojim računima

To je samo jedan od dobronamernih zaključaka koji se nameće ne samo posle izbijanja afere sa tajnim kontima u švajcarskoj Kredi Svis banci, nego i iz ranijih slučajeva koji su dospeli u javnost. Praktično, kad god je bila otkrivena neka od afera u kojoj se pominju pare, „objašnjenje“ glavnog aktera svodilo se na „nisam znao“.

To je najuočljivije kod poslednjeg skandala sa švajcarskim računima u kome je KRIK obelodanio da se na kontu aktuelnog v.d. direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka, otvorenom 2007. godine, kada je radio u Preduzeću za puteve Beograd, u jednom trenutku našlo pola miliona franaka ili oko 300.000 evra po tadašnjem kursu.

On je medijima rekao da nije znao kako je za otvaranje računa u inostranstvu potrebna saglasnost centralne banke, da novac nije bio njegov već rođaka koji je u to vreme bio u Americi, inače vlasnika dve firme u Srbiji.

Navodno, sredstva su bila namenjena za rekonstrukciju porodične kuće na Banovom brdu. Zbog toga, izjavio je, račun nije prijavljen ni Agenciji za borbu protiv korupcije.

Drobnjak nije za Danas objasnio zašto je za taj posao novac trebalo da se deponuje u Švajcarskoj, poznatoj po tradicionalnim pravilima o tajnosti štednje, kada bi njegova upotreba za gradnju bila daleko jednostavnija da je u Srbiji.

On nam je sugerisao da pošaljemo pitanje PR službi Puteva Srbije, ali odgovor nije stigao.

Izgleda da ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije poverovao u verziju „novac rođaka“ jer je prvo naglasio ono što mu je bilo najvažnije, da je novac položen u vreme bivše vlasti, a potom dodao kako treba da se ispita ko mu je omogućio da ga zaradi.

Konsultant Branko Pavlović veruje da ovoga puta državni organi neće imati dilemu jer je „objašnjenje“ Drobnjaka potpuno neprihvatljivo, ali ne isključuje mogućnost oportuniteta u kasnijem toku postupka, da se slučaj „razvodni“ u smislu oštrine sankcije.

– To što neko kaže da ne zna, razumeo bih da se to odnosi na neki detalj, podzakonski akt jer je i profesionalcima teško da prate svu šumu propisa. Ali, ovde je reč o elementarnoj stvari, opštepoznatoj činjenici da nama nije dozvoljeno da držimo račune u stranim bankama, a kad već hoćete da ga deponujete, normalno je da proverite kako. To je krupno pitanje kao što je i obaveza dostavljanja podataka Agenciji. Razumeo bih da je Drobnjak bio u Agenciji i rekao da ima novac koji nije njegov pa da mu je protumačeno kako ne treba da prijavljuje. Ali to se nije desilo, a njegovi izgovori su mi potpuno neprihvatljivi – kaže Pavlović.

A to nije jedina finansijska afera u kojoj se funkcioneri predstavljaju kao neznalice. Tako ni aktuelni ministar policije, ranije odbrane, Aleksandar Vulin, nije mogao prihodima da opravda kupovinu luksuznog stana u Beogradu, transakciju vrednu 205.000 evra. On se „setio“ da mu je novac poklonila tetka iz Kanade, ali trag o tome nije pronađen ni u bazama Narodne banke, koja beleži sve transfere između država, niti u Carini, kojoj se prijavljuje prenos valute u vrednosti većoj od 10.000 evra.

Takođe, poreklo novca koji je legao na račun Srpske napredne stranke 2014. godine nije mogao da objasni ni njen predsednik. Naime, tada je gotovo 7.000 građana, od kojih su neki bili na socijalnoj pomoći, uplatilo identičan iznos, po 40.000 dinara u partijsku kasu.

Vučić je to pokušao da rastumači „hipotetički“, da je neko želeo da donira veću sumu, ali to (po njegovom tadašnjem objašnjenju) nije bilo moguće pa je nekoliko „prijatelja“ raspodelilo iznose na prihvatljive sume, tačnije one za koje tokom kampanje ne mora da se imenuje uplatilac.

Nekadašnji, po svojim rečima, najbolji student Pravnog fakulteta nije znao da Zakon o finansiranju političkih aktivnosti propisuje da je „krivično delo davanje ili primanje novca za finansiranje kampanje, koje je praćeno namerom da se sakrije izvor finansiranja“, kao i da je „zabranjeno davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica“. Za ta dela predviđena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine.