Foto: M.M./ATAImagesSamo u poslednjih mesec dana nekoliko velikih infrastrukturnih projekata nije otvoreno, uprkos zacrtanim datumima. Probijanje rokova, kako tvrde sagovornici Danasa, umesto izuzetka već postaje pravilo.
Nije novost da veliki infrastrukturni projekti u Srbiji kasne i probijaju zacrtane rokove, nekad i po više puta.
U prošlosti je bilo mnoštvo takvih slučajeva, ali u poslednjih mesec dana tri velika projekta trebalo je da budu završena i puštena u rad, međutim, to se nije desilo.
Jedan od tih projekata je brza saobraćajnica od Šapca do Loznice, za koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio ranije da će biti otvorena 15. decembra.
Taj rok prošao je pre dva dana, a niko od zvaničnika nije se oglasio sa obrazloženjem.
Ipak, to nije prvi put da je rok za ovaj projekat probijen. Prema ranijem obećanju Vučića, ova saobraćajnica trebalo je da bude završena još pre godinu dana.
Kako je pisao Istinomer, Vučić je to i priznao u oktobru 2023, prilikom svečanog otvaranja auto-puta Ruma – Šabac, koji je deo saobraćajnice od Rume do Loznice.
Ove teme dotakao se sam Vučić i prilikom jučerašnjeg gostovanja na sednici Vlade Srbije, gde je zamolio Vladu da ubrza otvaranje ovih projekata, ali su novi datumi izostali.
On je zatražio da se ubrza sve što je moguće oko dobijanja dozvola i fizičkog završetka radova.
„Besmisleno je da nešto otvorimo 2. januara, ako možemo da otvorimo 27. decembra, ako već to nismo mogli da uradimo početkom decembra zbog različitih papira i birokratskih formi“, naglasio je Vučić.
Ova izjava, pre svega, odnosila se na Moravski koridor i na brzu saobraćajnicu Šabac – Loznica.
Drugi projekat je upravo ta deonica Moravskog koridora od Kruševca do Vrnjačke Banje, koja je, prema najavi v. d. direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka trebalo da bude otvorena sredinom decembra.
Kao još jedan projekat koji je trebalo da bude pušten u rad u poslednjih mesec dana tu je i brza pruga Novi Sad – Subotica.
Ona je trebalo da bude otvorena 24. novembra ove godine, ali je taj rok, kako je obrazloženo, pomeren zbog tragične pogibije 15 osoba prilikom pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Drugi, ne toliko zvaničan rok, koji su pojedini mediji preneli bio je 8. decembar, međutim, ni taj rok, ako je i planiran, nije ispoštovan.
Ovo kašnjenje moguće je razumeti, ako se u obzir uzmu tragična dešavanja i to da centralna Železnička stanica u Novom Sadu od tada nije u funkciji, ali je i u ovom slučaju izostalo podobnije obaveštenje za javnost.
Podsetimo, i za ovaj deo pruge postavljani su brojni rokovi od početka do završetka radova, pa je tako doskorašnju ministar građevinarstva Goran Vesić tvrdio da su radovi na brzoj pruzi počeli 1. jula 2022. godine.
Vučić je rekao i tada da će naša zemlja pre kraja 2024. završiti svoj deo pruge ka Mađarskoj.
Na otvaranje i puštanje u rad ovih projekata se još uvek čeka, a trenutno nema informacija kada bi puštanja u rad mogla da budu. Te informacije nismo uspeli da dobijemo ni od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kom smo poslali upit.
Probijanje rokova „kao pravilo“
Građevinski inženjer Danijel Dašić za Danas ukazuje da kašnjenje sa završetkom radova više nije novost.
„Probijanje rokova kod izrade infrastrukturnih projekata u Srbiji je u zadnje vreme iz izuzetka prešlo u pravilo“, tvrdi on.
U „normalnom svetu“, kako objašnjava, postoji mogućnost probijanja rokova, ali samo kao izuzetak.
„To kašnjenje dozvoljeno je zbog nepredviđenih okolnosti prouzrokovanih višom silom kao što su vremenske nepogode, zemljotresi, poplave, poremećaji na globalnom tržištu, rat, nemiri… Takođe, moguće je da se kasni zbog dodatnih radova i vremena zbog tehničkih izmena izvođačkog projekta usled nepredviđenih okolnosti koje su otkrivene tokom izvođenja radova, a nisu mogle biti otkrivene ranije, kao što su geološki nestabilna podloga, arheološke iskopine i slično“, obrazlaže Dašić.
On ukazuje i na problem korupcije u infrastrukturnim projektima.
„Kod nas je trajanje izgradnje infrastrukturnih objekata bitnije od završetka, zbog postojanja velikog broja podizvođača koji su ‘parazitski’ priključeni na tok upumpavanja novca, i čija je jedina svrha postojanja da javne finansije prebacuju u privatne džepove“, upozorava naš sagovornik.
Sve je to omogućeno sakrivanjem ugovora pod “zaštitu” državne tajne, tvrdi Dašić.
„Nije bitno završiti infrastrukturni projekat i pustiti ga u rad, jer to znači i prestanak izvlačenja novca iz javnih fondova i budžeta. Za ovu našu spregu kriminala i politike, uvezanu koruptivnim interesima, mnogo je bitnije da izgradnja traje što duže, jer je to u Srbiji i jedini cilj postojanja infrastrukturnih projekata i njihove izgradnje“, zaključuje on.
Da korupcija može biti razlog probijanja rokova, potvrđuje i programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
„Probijanje rokova na projektima može biti vezano za korupciju, ali i ne mora. To najviše zavisi od toga koliko su predstavnici naše države, koji treba da prate realizaciju projekta, rešeni da se postaraju o tome da se ugovorne obaveze poštuju i da obezbede da se radovi izvode na vreme, kao i da pokreću procedure ukoliko postoje neke ugovorne kazne“, objašnjava on.
Nenadić dodaje i da nisu uvek izvođači radova krivi za kašnjenja.
„Nekad je to odgovornost državnih organa koji, recimo, nisu pripremili teren za izvođenje takvih projekata“, navodi naš sagovornik.
On ukazuje da su u svakoj zemlji veliki infrastrukturni projekti jedna od tačaka koje mogu biti najiteresantnije ljudima koji su u prilici i koji bi želeli da zloupotrebe javna sredstava.
„Zbog toga je bitno kako su ustaljeni sistemi i pravila koja bi trebalo to da spreče. U Srbiji imamo Zakon o javnim nabavkama, ali upadljivo je da Srbija taj svoj zakon ne primenjuje kada sprovodi nabavke radova za veliki broj infrastrukturnih projekata, odnosno sprovođenje javnih nabavki kod takvih projekata je postalo redak izuzetak umesto da bude pravilo“, upozorava Nenadić.
Umesto toga, kako pojašnjava, koriste se dva mehanizma da se nadmetanje zaobiđe.
„To su međudržavni sporazumi gde se ugovaraju vezani aranžmani da Srbija dobije kredit od neke zemlje i da onda firme iz te zemlje dobiju posao bez nadmetanja. Drugi mehanizam je donošenje posebnih zakona za određene projekte, što je praksa sa kojom se počelo još za vreme prethodne političke garniture“, navodi Nenadić.
Međutim, kako podseća, kasnije je takva praksa dobila na zamahu.
„Teško je nabrojati sve radove koji su ugovoreni bez tendera. Neki od slučajevi međudržavnih sporazuma jesu izgradnja brze železnice od Beograda pa do mađarske granice, kao i brza saobraćajnica u koju spada i deo puta Šabac – Loznica. S druge strane, kao primer infrastrukturnih radova koji se realizuju na osnovu posebnih zakona može se navesti sve što je vezano za Ekspo, ali i Moravski koridor“, objašnjava on.
Čak i kada se poslovi sprovode kroz javne nabavke, tvrdi on, rizici od korupcije nisu mali.
„Problem je i što se ne zna na osnovu kojih parametara su predstavnici naše države utvrdili da je cena koju od njih traži strani partner realna. Kada nema konkurencije, nema ni jasnog odgovora koja je realna cena, što bi trebalo da bude utvrđivano pre nego što se potpišu takvi obavezujući sporazumi“, ukazuje Nenadić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
