Rokovi ističu, a cena ostaje tajna: Zašto vlast i dalje ne otkriva koliko novca je izdvojeno za spomenik Stefanu Nemanji?

Kako navode, Nova je 22. decembra prošle godine prvi put uputila zahtev Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda da im odmah posle Nove godine dostave podatke o ukupnoj ceni izgradnje i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji.

Po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kako navode, zatražili su informacije o cenama konkursa, izrade i postavljanja pomenutog spomenika, angažovanim preduzećima i pojedincima, kao i podatak o izvoru finansiranja.

Budući da nije bilo odgovora, novi zahtev uputili su 16. januara, da bi tri dana kasnije od ovlašćenog lica za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja dobili dopis u kome se između ostalog navodi da je naš zahtev prosleđen nadležnoj organizacionoj Grada Beograda, kao i da se rok za odgovor produžava na 40 dana.

“Obaveštavamo vas da zbog prijema i rešavanja velikog broja zahteva nismo u mogućnosti da postupimo po vašem zahtevu u roku od 15 dana, već se rok za postupanje produžava na rok od 40 dana od prijema zahteva, shodno članu 16. stav 4. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”, pisalo je u odgovoru ovlašćenog lica.

I taj poslednji produženi zakonski rok od 40 dana je istekao, ali odgovora o ceni izgradnje spomeniku Stefani Nemanji nema.

Ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja nije odgovorilo na pitanje Nove kada će dobiti tražene podatke, koje je upućeno 14. marta, a u Sekretarijatu za kulturu, koji su kontaktirali telefonskim putem, takođe nisu imali odgovor.

Zbog odbijanja da dostave tražene informacije, portal i list Nova obratiće se Povereniku za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

“Vlada će objasniti celu priču”

Nije poznato da je ikad u istoriji na cenu izgradnje jednog spomenika stavljena oznaka tajnosti, piše Nova.

Ipak, podaci o spomeniku Stefanu Nemanji, koji je u januaru prošle godine otkriven na Savskom trgu, vode se kao “poverljivi” od 18. jula 2018, a sa rokom čuvanja do 2023.

Da je podatak o ceni spomenika Vlada Srbije proglasila tajnom, pisalo je u odgovoru Sekretarijata za kulturu grupi profesora sa Filozofskog fakulteta.

Kasnije je i tadašnji gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da je 2023. krajnji rok kada bi Vlada Srbije trebalo da ukine oznaku tajnosti, čime bi bilo omogućeno objavljivanje detalja i cene tog projekta.

„To je krajnji rok, ali u zavisnosti od procene situacije Vlada će objasniti celu tu priču“, rekao je Radojičić.

Pitanje je međutim i da li je Vlada uopšte imala zakonski osnov da cenu spomenika Stefanu Nemanji označi kao “poverljivu”. Kako piše u Zakonu o tajnosti podataka, taj stepen tajnosti određuje se radi “sprečavanja nastanka štete po interese Republike Srbije”. Kakva bi šteta mogla nastati po državne interese otkrivanjem cene teško je i pretpostaviti.

Spomenik koštao više od devet miliona evra

Nijedan gradski niti državni funkcioner nije iznosio ni okvirnu cenu koštanja podizanja spomenika Stefanu Nemanji.

Sa druge strane, televizija N1 otkrila je krajem 2020. da je njegova cena iznosila najmanje milijardu dinara ili oko devet miliona evra.

Taj iznos proizašao je iz dokumenata sa carine koja pokazuju da je u Srbiju, sa delovima spomenika, ušlo 10 kamiona iz Rusije koji su carinjeni sa različitim cenama. Najniža je iznosila 600.000 evra, a pojedini delovi koštali su i više od million evra.

Cena transporta je iznosila više od 20.000 evra, a umesto radnika iz Srbije, postavljali su ga Rusi.

Spomenik Stefanu Nemanji visok je čak 23 metra, težak 68 tona, a šipovi su pobodeni 15 metara duboko u zemlju.

Na raspisanom tenderu za izgled spomenika pobedio je predlog ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova i domaćeg arhitekte Petra Arsića, koji je za to nagrađen sa 50.000 evra.