Rokovi za metro sve duži, a cena sve veća

To je izjavio u novembru 2014. tada gradonačelnik Beograda Siniša Mali kada je zajedno sa u to vreme premijerom Aleksandrom Vučićem i njegovim francuskim kolegom Manuelom Valsom potpisao memorandum o razumevanju o gradnji metroa.

Istina, rok i cena bili su na bazi projekta koji je u prvoj fazi predviđao jednu liniju kroz centar grada. U međuvremenu, menjale su se trase, kilometraža, rokovi a najviše cena koja je prema komercijalnom ugovoru potpisanom pre dva dana, dostigla 4,4 milijarde evra, pri čemu prva faza košta 1,8 milijardi. Jedino što je ostalo isto je decenijsko interesovanje Francuske da se uključi u taj posao, što je na kraju i ostvareno.

Pre dva dana sa Vladom te zemlje potpisan je sporazum o saradnji u sprovođenju prioritetnih projekata, vredan 581 milion evra, od kojih za elektrodistributivnu mrežu 127 miliona evra, a 454 miliona evra za prvu liniju metroa u Beogradu, preciznije za elektromehaniku, vozove, vagone, šine, kompletno električno napajanje, odnosno opremu samog metroa, što će raditi francuska kompanija Alstom.

Građevinske radove, koji čine 70 odsto te investicije, radiće kineska firma Pauer Čajna. Prema ranije sklopljenom dogovoru, francuski Ežis angažovan je na projektovanju prve dve linije metroa kao i studije izvodljivosti.

Da li je vrednost tog posla ušla u cenu od 4,4 milijarde, nije razjašnjeno a ne zna se ni kako je izračunata ta vrednost.

Pre dve godine, prilikom osnivanja javnog preduzeća Beogradski metro i voz, zamenik gradonačelnika Goran Vesić tvrdio je da čitav posao vredi „preko tri milijarde evra, dok prva faza košta 1,3 milijarde evra“. Sada se ispostavilo da je ta prva faza za pola milijarde evra skuplja.

Uz takva objašnjenja stručnjaci smatraju da je i ovo što je objavljeno, od vrednosti projekta do odabira trase, zamagljeno tako da je teško proceniti opravdanost sklopljenih sporazuma.

– Metro se gradi prema gustini naseljenosti, kako bi rešio saobraćajne probleme u centru grada, odatle i polazi uz mogućnost daljeg širenja a nikako prema razvojnim potencijalima, od ledine do ledine kako je zamišljena ova investicija. Linije koje su sada projektovane ne mogu da rasterete centar grada, još više će ga opteretiti i tokom gradnje i kada budu završene. Uz to, ne zna se ni kako je formirana cena o kojoj se govori, ona bi morala da bude na osnovu „kost-benefit“ analize koja pokazuje koliko para se može izdvojiti da bi se nešto postiglo i projekat se pravi prema takvoj računici – kaže Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije i dodaje da je Beograd razvijan kao automobilski grad, da se u međuvremenu desio urbanistički haos kojim je premašen i kapacitet komunalne infrastrukture od 1,2 miliona stanovnika, tako da je sada teško „provući“ linije a da se ozbiljno ne poremeti odvijanje saobraćaja na površini.

Analitičari ukazuju da u sporazumima i memorandumima koji su potpisani nema naznaka da će značajnije biti angažovane i domaće firme, osim ako se ne računa da ih glavni izvođači, kao i do sada na najvećim gradilištima, angažuju kao podizvođače.

– Ne uzbuđujem se zbog toga što je posao poveren Francuzima, oni su dali donacije i za generalni i za idejni projekat i vrh države imao je razloge da to ugovori sa njihovim firmama. Jedina srpska firma koja bi mogla da se uhvati u koštac sa projektovanjem metroa je CIP, mi smo radili 30 kilometara tunela za pruge na području grada, što je bilo označeno kao deo budućeg metroa. Radili smo od Dedinja, Vukovog spomenika do Karaburme, to su isti poslovi, ali nije se zvalo metro i nemamo licencu za to kao što je nema niko u Srbiji. Ipak, verujem da će u čitavom poslu biti angažovane i neke srpske kompanije. Ali, o tome ništa ne znam, samo kažem da CIP ima iskusne kadrove koji bi to mogli da iznesu – kaže direktor CIP-a Milutin Ignjatović i dodaje da ih iz preduzeća koje je odsnovano za razvoj metroa još niko nije pozvao a oni mogu da pomognu i da daju smernice za taj posao.

Rok do roka, nigde metroa

Najčešće izjave o početku i okončanju izgradnje davao je Siniša Mali i kao gradonačelnik i kasnije kao ministar finansija. Tako je u oktobru 2014. tvrdio da će radovi početi 2016, potom je tvrdio kako je realno da se krene 2018, zatim 2019. dok je poslednja prognoza do kraja 2021.