Usled nedostatka posla Pava Čabrilovski Novakov iz Pančeva je 2007. došla na ideju da pokrene biznis i dve godine kasnije je to sprovela u delo. Njena firma Pavaplus postoji sedam godina i trenutno je u njoj zaposleno osam žena, uglavnom Romkinja.
– Radimo na održavanju 87 stambenih zgrada, naše usluge pružamo i Luci Dunav Pančevo, ali i nekim drugim preduzećima, privatnim stanovima – priča za Danas Pava, majka dve devojčice.
Dok nekoliko radnica briše izloge Renoovog salona automobila u Pančevu, Pava nam priča kako su iskustva romskog preduzetnika identična iskustvima bilo kog drugog preduzetnika.
– Problemi su neizbežni, nailazimo na razne prepreke, ali ih sve preskačemo ili mimoilazimo. Kao i drugima i nama je najveći problem pronalaženje novog tržišta. Porezi i doprinosi su visoki, ali možemo da se pohvalimo da ni dana nismo bili u blokadi – kaže Pava.
Zdrava konkurencija u poslu im ne smeta, ističe, dok onu lošu, nelojalnu koja uvek postoji – ignorišu. Ona je zajedno sa još 44 preduzetnika romske nacionalne zajednice učestvovala u projektu Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj i Yurom centra, o izazovima i perspektivama romskih preduzetnika u Srbiji. Ako se zna podatak iz popisa od pre pet godina da u Srbiji zvanično ima 150.000 Roma, dok nezvanične procene govore da njihov broj dostiže čak 600.000, i da je svega njih 28 odsto ekonomski aktivno, onda blistavi primeri poput sagovornika Danasa svakako zaslužuju pažnju.
– Nemam problema sa diskriminacijom, imam prijatelje svih nacionalnosti, a svojim radom pokušavam da pripadnike svoje nacionalne zajednice prikažem u što boljem svetlu i tako se izborim sa predrasudama koje su nažalost i dalje prisutne – ističe naša sagovornica.
Dok žene usisavaju salon, Pava nam priča koliko je za njihovu firmu značajno bilo to što ih je Misija OEBS u Srbiji izabrala za jednu od 18 firmi koje su dobile njihovu tehničku podršku.
– OEBS nam je obezbedio automobil, dve mašine za poliranje, skelu za pranje visokih izloga, ali smo dobili i vrlo značajnu konsultantsku podršku, jer nam je ukazano na propuste i nedostatke u poslovanju. Projekat nam je omogućio da zaposlimo šest Romkinja koje su bile na evidenciji NSZ, a jedna od njih je bila i štićenica Sigurne kuće. Dali smo joj podstrek, vetar u leđa, šansu za bolje sutra – ističe Pava Čabrilovski Novakov.
Osim što je vlasnica firme, Pava je i na prvoj godini Master studija ekonomije, koordinatorka u gradskoj upravi u Pančevu i predsednica Saveta za integraciju Roma u AP Vojvodini. Pokušava da pruži doprinos obrazovanju Roma jer to je, kako kaže, u romskoj zajednici najslabija karika.
– Treba da ukažemo Romima na značaj obrazovanja, jer samo obrazovan čovek može da konkuriše na tržištu rada i da dobije mogućnost za izlazak iz siromaštva – ističe Pava.
Istraživanje InTER-a pokazalo je, između ostalog, da su Romi-preduzetnici najčešće vlasnici mikro preduzeća, u kojima rade članovi porodice. Međutim, primer Zorana Simića iz Beograda pokazuje da izuzetaka ima. On je manjinski vlasnik dve firme Immo Clean i Immo Recycling, jedna se bavi poslovima čišćenja, druga reciklažom. Obe su mlade, ali uspešne.
– Immo Clean postoji sedam, firma za reciklažu tri godine. Prošle godine smo dobili priznanje od OEBS-a za obe firme kao primeri najbolje prakse za zapošljavanje pripadnika romske zajednice. Zapošljavamo više od 100 radnika, od toga polovina su Romi – kaže za Danas Zoran Simić.
Kaže da se suočavaju sa svim onim problemima sa kojima se i drugi suočavaju.
– Možda će delovati idealistički, ali kada smo počinjali, stvarno smo hteli da pomognemo našem narodu, da pokažemo da i Romi mogu da budu uspešni privrednici. Teško je poslovanje i sve ono što ide uz to, naplata, dobijanje novih poslova i tendera jer znamo kako se oni dobijaju u ovoj zemlji. Velikom snagom, voljom i željom svake godine pokušavamo da napredujemo bar za jedan stepenik – ističe Simić.
Okružen registrima i uramljenim zahvalnicima u kancelariji na Žarkovu, Simić nam priča kako im je ova godina bila najteža dosad, ali da entuzijazma ne manjka. Imaju ugovore sa bolnicama, privatnim domovima zdravlja, bankama. I dok neki misle da mogu sa krpom i četkom da otvore firmu i da to funkcioniše oni se, napominje naš sagovornik, trude da rade najbolje što mogu. Za to su potrebni dobri radnici, a ta priča ima dve strane medalje. Ona druga strana medalje su, kaže naš sagovornik, oni Romi koji ne žele ili neće da se prihvate radnih obaveza.
– Jako sam kritičan prema njima. Kada sam otvarao posao, nisam ni mislio da može da se desi da lakše nađemo posao nego dobre radnike. Neki od njih ne žele obaveze. Teško je vreme, ja to znam, male su plate, ali su redovne, što omogućava dozvoljeni minus, čekove, zdravstvenu knjižicu. Kod nas je konkurs za primanje dobrih radnika stalno otvoren, pokazalo se da ko hoće može da radi, ali onaj ko ne želi uvek pronađe neki razlog zbog kog neće – priča Simić.
Izlazak iz siromaštva za Rome je vrlo težak, kaže, i ono što je dobro jeste što u Srbiji ima 300 Roma na završnim godinama fakulteta. Oni bi mogli da budu dobar zalog za budućnost i neko ko bi, smatra Zoran Simić, uz pomoć države, mogao da pomogne romskom narodu da se skloni sa margina ovog društva.
Besplatni udžbenici za đake
U pančevačkoj opštini postoji akcioni plan za integraciju Roma, zahvaljujući kom su svim đacima obezbeđeni besplatni udžbenici.
– Stimulišemo ih i jednokratnim nagradama za vrlodobar ili odličan uspeh. Obezbeđujemo im lične karte, podržavamo konkurse romskih nevladinih organizacija. U Pančevu ima 536 učenika koji pohađaju osnovno obrazovanje, 63 ih je u srednjoj školi, a petoro njih je iskoristilo afirmativne mere i upisalo se na više škole ili fakultete – napominje Pava Čabrilovski Novakov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
