Romi su vlasnici uglavnom mikro firmi

Od ukupnog broja aktivnih Roma njih svega 16 odsto ima svoj biznis, pokazalo je istraživanje koje su zajednički uradili Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) i Yurom centar, u okviru podrške Instituta za otvoreno društvo iz Budimpešte.

Istraživanjem je obuhvaćeno 45 romskih privrednika, od kojih je 41 i dalje aktivno u poslu, najviše njih radi na teritoriji Vojvodine, a poslovi kojima se najčešće bave su pružanje usluga, prerađivačka industrija, reciklaže otpada ili poljoprivreda.

– Romi su najčešće vlasnici mikro firmi, odnosno porodičnih firmi jer dve trećine ispitanika ima od jednog do devet zaposlenih. Svaki drugi preduzetnik kojeg smo anketirali je rekao da njegova firma, a to su podaci za 2014, ima godišnji prihod manji od milion dinara – rekla je Jasna Žarković iz InTER-a predstavljajući rezultate istraživanja „Romsko preduzetništvo:Izazovi i perspektive“.

Najveći izazov sa kojim se Romi, kako je istakla, suočavaju u poslu jeste kako pronaći sredstva za finansiranje, a zbog toga što često ne uspevaju da ispune sve uslove romski preduzetnici, više od polovina njih koji su ispitivani, nisu se nikada kreditno zaduživali.

Osim toga, preduzetnici iz romske populacije su prilikom anketiranja rekli da bi im od velike koristi pri poslovanju bilo i eventualno smanjenje poreza i doprinosa na rad, ali i različite druge stimulativne i regulativne mere.

– Romski preduzetnici najčešće ne pripadaju nekim udruženjima, a najviše kontakta imaju sa nevladinim i međunarodnim organizacijama. Preporuke su obezbediti veću finansijsku podršku, kao i povoiljnije izvore finansiranja, poboljšati saradnju i podsticati prelezak iz neformalnog u formalni sektor – istakla je Žarković.  

Direktor InTER-a Dragiša Mijačić podsetio je da su Romi najbrojnija i najugroženija etnička grupa u Srbiji, istakavši pritom da je bitno razgovarati o romskom preduzetništvu.

– Moramo da skrenemo pažnju na romsko preduzetništvo kao fenomen i ekonomski i socijalni, problemi Roma su ogromni, i zato je bitno pitati da li država njima treba da se bavi kroz socijalne programe ili da se usmeri na njihovo osnaživanje – rekao je Mijačić. On je podsetio da je ova godina bila godina socijalnog preduzetništva, i da je država izdvojila 200 miliona dinara za 50 programa, a da nijedan romski preduzetnik nije bio deo nekog od tih programa.

Osman Balić iz Yurom centra istakao je kako preduzetništvo i ekonomsko jačanje Roma mora da se učini dominantnom temom. On je rekao da u Srbiji ima više od 41.000 Roma koji rade, ali da ih je 99 odsto u sivoj ekonomiji.

– Problem u ovoj državi što su uspešni samo oni koji su bliski vlasti. Juče sam bio u jednom romskom naselju koje ima 30 kuća. Svi su mladi i bolesni i svi kradu struju jer niko ne radi. Problem je što imamo početno stanje nulto, što su nam potrebne strategije, jer se kod nas sve radi ak hoc, a o ozbiljnim temama priča se samo kada su uključene kamere – rekao je Balić i najavio da će zajedno sa Ligom, Yurom centar uskoro osnovati udruženje romskih preduzetnika.