Od 15. juna visoka cena rominga je stvar prošlosti u Evropskoj uniji. Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, premijer Malte Josef Muskat, u funkciji predsedavajućeg Saveta EU i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, trijumfalno su izdali zajedničko saopštenje kako je cilj EU da zbliži ljude i učini njihov život lakšim.
Zbližavanje ljudi je floskula koja se obično vezuje za drugu javnu politiku EU – politiku proširenja na zemlje Zapadnog Balkana. Stoga, potrebno je proširenje politike „roming kao kod kuće“ na zemlje Zapadnog Balkana – (potencijalne) kandidate za članstvo, kako bi ljudi zaista bili bliži, i konačno kako bi život budućih građana EU postao lakši. Kraj rominga je zaista veliki uspeh preko potreban Briselu kako bi donekle povratio poverenje građana u EU projekat, poljuljano mnogobrojnim krizama i predstojećim pregovorima o Bregzitu.
U kratkim crtama, korisnici usluga bilo kog operatera mobilne telefonije registrovanog na teritoriji EU mogu da pozivaju, šalju SMS poruke i koriste internet na svojim mobilnim telefonima po ceni koju plaćaju kod kuće dok putuju kroz 28 zemalja članica Unije, kao i tri zemlje Evropskog ekonomskog područja. Osim važnog koraka ka uspostavljanju jedinstvenog digitalnog tržišta, ukidanje dodatne naplate za roming predstavlja i trenutnu olakšicu za stanovnike EU, koji ubuduće neće plaćati ogromne cene za korišćenje mobilnih uređaja u inostranstvu. Primera radi, u 2007. godini, operateri mobilne telefonije iz EU naplaćivali su 0,49 evra za minut razgovora, dok će od sada korisnici plaćati jedinstvenu cenu iz domaćeg saobraćaja. U 2008. godini, cena SMS poruke iznosila je u proseku ogromnih 0,28 evra, dok je danas ta cena izjednačena sa cenom slanja poruke u zemlji. Međutim, građani zemalja Zapadnog Balkana koji putuju u Evropsku uniju su i dalje suočeni sa ogromnim troškovima roming tarifa – 1,2 evra za poziv i 0,25 evra za slanje SMS poruke. Takođe, građani EU će i dalje morati da plaćaju usluge rominga prilikom putovanja u zemlje Zapadnog Balkana.
U proteklom periodu, stiče se utisak da Evropska unija ne pridaje dovoljno kredibiliteta sopstvenom obećanju o prihvatanju u članstvo zemalja Zapadnog Balkana. Kako izgledi za eventualno članstvo u EU nisu izvesni u skorijoj budućnosti, za očekivati je da će podrška građana Zapadnog Balkana za članstvo svojih država u EU nastaviti negativan trend opadanja. Zbog toga, bilo bi izuzetno korisno ukoliko bi praktičan razlog za vraćanje poverenja u evropski projekat bio jasno opipljiv i stanovnicima Balkana. Ukidanje troškova rominga u mobilnoj telefoniji je upravo to – opipljiva pobeda Evropske unije od koje će svaki Evropljanin imati neposredne koristi.
Naravno, Unija ne može diktirati cene usluga operaterima digitalne telefonije van jedinstvenog evropskog tržišta. Međutim, ne treba zaboraviti da su sve zemlje Zapadnog Balkana potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU koji između ostalog predviđa i postepenu liberalizaciju u snabdevanju uslugama. Drugo, opravdano se može postaviti pitanje u kojoj meri bi telekom operateri iz regiona, koji su i dalje mahom kontrolisani od strane države, bili zainteresovani za ovakvu vrstu dogovora. Iako bi vladajuće elite izgubile neposrednu finansijsku dobit odustajanjem od naplate visoke cene roming usluga, u slučaju odbijanja ponude o ukidanju rominga sa zemljama EU politička cena bila bi mnogo viša.
Treće, neophodno je napomenuti da je EU veoma precizno u sporazum o ukidanju rominga ugradila i mehanizme za zaštitu od eventualnih zloupotreba pravila o besplatnom romingu. Za početak, operateri mobilne telefonije imali su rok od dve godine da se pripreme za ukidanje naplate rominga. Dalje, u skladu sa politikom „fer korišćenja“, operateri mogu uvesti limit na korišćenje mobilnog telefona u inostranstvu. Konačno, princip „roming kao kod kuće“ funkcioniše jedino ukoliko korisnik provodi više vremena u zemlji nego u inostranstvu. Zasigurno, svaki od navedenih principa bio bi preuzet od strane domaćih telekom operatera.
Četvrto, pregovori o ukidanju roming tarifa nisu bili laki niti u samoj Evropskoj uniji. Trajali su skoro deset godina, a u njima su učestvovali mnogobrojni akteri uključujući veliki broj EU institucija, vlade zemalja članica, kao i moćne evropske telekom kompanije. Međutim, to samo znači da ovakva vrsta razgovora sa zemljama Zapadnog Balkana treba da počne što pre. Implementacija ovakvog sporazuma bila bi u potpunosti u skladu sa potpisanim SSP jer bi olakšala postepeno približavanje zakona u regionu sa pravom i standardima EU, na taj način indirektno kreirajući svež podsticaj za regionalnu ekonomiju i privlačeći investicije. Inicijativa bi na najbolji način pripremila region za učešće u jedinstvenom tržištu, naročito u tržištu usluga i jedinstvene digitalizacije. Najvažnije, realizacija ove ideje bi istinski približila ljude i olakšala im život jer bi i građani zemalja Zapadnog Balkana i građani EU uštedeli novac prilikom putovanja u inostranstvo.
Autor je profesor Univerziteta u Gracu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
