Sirova nafta iz BiH izvoziće se u Srbiju

Ovo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrđeno u NIS-u, koji preko svog preduzeća „Jadran-Naftagas“ u Banjaluci ima koncesiju za istraživanje i korišćenje sirove nafte i gasa na teritoriji Republike Srpske (RS), jednu od dvije BiH. entiteta.

Sredinom februara ove godine stupila je na snagu odluka Vlade RS kojom je koncesionar ovlastio da vadi do 4.800 kubnih metara (m³) sirove nafte, u trajanju do šest mjeseci, „radi ispitivanja kvaliteta i hemijsko-tehnološka svojstva mineralne sirovine“.

To je količina od četiri miliona i 800.000 litara sirove nafte.

U masi to iznosi nešto više od četiri hiljade tona, odnosno više od 200 kamionskih cisterni sirove nafte.

Ovo je drugi put u šest mjeseci da entitetska vlada daje dozvolu za eksploataciju nafte na tom području. U junu prošle godine kompaniji „Jadran-Naftagas” odobreno je probno vađenje pet miliona litara sirove nafte.

Za RSE, iz NIS-a i resornog ministarstva u RS nisu odgovorili koliko je sirove nafte do sada izvezeno u Srbiju, a koliko je novca po osnovu izvađene nafte uplaćeno u budžet RS.

Ministarstvo energetike i rudarstva RS nije odgovorilo na pitanje kako će sankcije Rusiji zbog invazije Ukrajine uticati na dodijeljenu koncesiju, s obzirom da je Gasprom njeft pod evropskim i američkim sankcijama, pa mu je uskraćen pristup tržišta EU i SAD.

U Upravi za indirektno oporezivanje (UIO) BiH RSE je rečeno da je tokom 2022. godine u Srbiju izvezeno više od 867.000 kilograma sirove nafte, u vrijednosti više od milion maraka (preko pola miliona evra).

Preračunato u litre, proizvodi se oko milion litara sirove nafte.

Izvoz je nastavljen i ove godine, a prema podacima UIO BiH, od 1. januara do 15. februara u Srbiju je izvezeno blizu 86.000 kilograma sirove nafte.

U UIO, međutim, nisu precizirali da li je riječ o količinama izvađenim u probnoj bušotini kod Šamca.

Šta stoji u odluci Vlade RS?

U odluci Vlade RS, objavljenoj u entitetskom Službenom glasniku, navodi se da je preduzeće „Jadran – Naftagas“ iz Banjaluke dužno „da isplati naknadu za preuzete količine sirove nafte u iznosu od 5% prihoda ostvarenog korišćenjem preuzetih mineralnih sirovina“.

Od koncesionara „Jadran – Naftagas“ d.o.o. Banja Luka je takođe dužna da vodi evidenciju o izvađenim količinama sirove nafte prilikom izvođenja detaljnih geoloških istraživanja.

„Koncesionar ‘Jadran – Naftagas’ d.o.o. Banjaluka dužan je da u godišnjem izvještaju i izvještaju o rezervama iskaže izvađene količine sirove nafte“, navodi se u odluci.

Ugovor o koncesiji za istraživanje i korišćenje sirove nafte i gasa potpisan je 2011. godine na period od 28 godina između Vlade RS i kompanije „Jadran-Naftagas“.

Ugovorom se, kako je tada navedeno, „Jadran – Naftagas“ obavezao da uloži 229 miliona dolara u istraživanje i eksploataciju nafte i gasa na teritoriji RS, na osnovu usvojene Studije ekonomske opravdanosti.

Šta ostaje bez odgovora?

Ekspert za energetiku Zoran Pavlović ističe za RSE da je za istraživanje potrebno svega nekoliko stotina litara sirove nafte po bušotini, a da se sumnja u količinu sirove nafte čije je vađenje odobreno.

„Ova informacija ukazuje na početak izvoza sirove nafte iz Republike Srpske, a da to nije zvanično prijavljeno, deklarisano, tačnije ocarinjeno, a zapravo je u suštini poklonjeno koncesionaru“, kaže Pavlović.

On smatra da treba ispitati i kako je preko graničnih prelaza odobren izvoz sirove nafte iz Bosne i Hercegovine, „jer se ipak radi o hiljadama tona koje se moraju komercijalno tretirati“.

„To znači da je neko morao da kupi tu naftu, odnosno da je plati. Na izvoznoj deklaraciji mora da stoji ‘uzorak za ispitivanje’, ali ne možete da napišete uzorak za ispitivanje na svakom kamionu, pa na još 200 cisterni kao što to“, kaže Pavlović.

I ekonomista Svetlana Cenić je za RSE iznela mišljenje da je „reč o nekim drugim aktivnostima veoma čudnog karaktera”.

„Čemu koristi tolika količina nafte, koja nije velika količina za potrošnju, za rafineriju, ali je ogromna količina za neka ispitivanja. Nije čist posao. Šta će oni sa tim, manja količina je sasvim dovoljno za testiranje ako ćete testirati kvalitet ulja. Dakle, treba da objasne šta zapravo rade, kakva je priča, jer je to jako, jako čudno“, ističe Cenić.

Ni u NIS-u ni u Ministarstvu energetike i rudarstva RS nisu odgovorili na upit RSE o tome, zbog čega je za ispitivanje potrebna količina od nekoliko hiljada tona.

U UIO BiH su za RSE potvrdili da je sirova nafta izvezena „radi analize“, ali da je „izvoznik imao svu potrebnu dokumentaciju za provođenje carinskog postupka redovnog izvoza iz BiH, oslobođen plaćanja dažbina“.

„UIO ne ‘odobrava’ izvoz, kako ste naveli u svom pitanju. Riječ je o redovnom izvozu, gdje je priložena sva potrebna dokumentacija u skladu sa važećim propisima“, navodi se u odgovoru UIO BiH.

Šta kažu u NIS-u?

U NIS-u za RSE navode da je u decembru 2021. „Jadran-Naftagas” počeo da buši novu istražnu bušotinu „Ob-3”, a da je trenutno u toku geološka istraživanja koja će trajati do kraja 2023. godine.

„Kada je u pitanju nafta dobijena tokom ovih istraživanja, ona će biti transportovana u sistem NIS-a. U tom periodu planirani su geološki istražni radovi i na osnovu tih rezultata treba proceniti ugljovodonični potencijal istražnog područja Obudovac, u smislu postojanja dovoljne količine rezervi nafte koje se mogu uvesti u komercijalnu eksploataciju sa pozitivnim ekonomskim efektom“, ističe se u odgovoru NIS-a na upit RSE.

Više na sajtu Radio slobodna Evropa.