RTB Bor redovno izmiruje sve obaveze iz UPPR-a

– Potvrda UPPR-a u beogradskom Apelacionom sudu obavezuje nas da sve što nalaže ovaj pravno-ekonomski dokument i izvršimo jer su RTB Bor, u vreme realizacije UPPR-a, dugovi otpušteni, a ne otpisani. Neispunjenje bilo koje obaveze odvelo bi RTB Bor u stečaj i zato je to velika obaveza koja se mora poštovati, kao i svaka druga sudska presuda.-navodi Spaskovski prema čijim rečima je borski kombinat bakra platio sve obaveze za javne prihode -rudnu rentu, ekološku taksu, prihode lokalnim samoupravama Bora i Majdanpeka, a redovno se, pored zarada i tekućih obaveza dobavljačima, izmiruje i rata kredita uzetog od kanadske EDC banke za izgradnju nove topionice u Boru.

– Uplaćeno je ukupno 489 miliona dinara. Od toga je borska opština dobila 134, a majdanpečka 37 miliona dinara. Izmirili smo i ostale lokalne obaveze, pa je po tom osnovu borska opština dobila 17, a majdanpečka dva i po miliona dinara. Moram priznati da smo počeli da izmirujemo i obaveze za struju. Platili smo novembarski račun od 439 miliona dinara za potrošenu električnu energiju u tom mesecu. Uplaćena je, takođe, i šesta rata kredita za novu topionicu u iznosu od devet miliona dolara. Toliko, sa kamatom, vredi jedan anuitet. Od obaveza preuzetih iz UPPR-a ostalo nam je da objavimo tender za profesionalni menadžment i da nastavimo da ispunjavamo ostale obaveze – izjavio je Blagoje Spaskovski.

RTB Bor

Od decembra sledeće godine, uz izmirivanje obaveza iz tekućeg poslovanja, RTB Bor će morati da izdvaja dodatnih 1,2 miliona evra za obaveze preuzete iz UPPR-a. Uz to, plaćaće i kredit za novu topionicu do 15. juna 2020. godine. Mesečna otplata od 1,2 miliona evra u naredna 84 meseca, jesu dugovi kompanije iz perioda do 2009. godine, jer 864 miliona evra ili 75 odsto tog duga, potiče iz perioda pre 2009. godine, objašnjava Spaskovski.

– Istorijski dug RTB-a Bor „težak“ milijardu evra nije se mogao vratiti iz tekuće proizvodnje i zato je urađen UPPR. Do 2000. godine RTB Bor i tadašnje rukovodstvo zadužili su preduzeće za 586 miliona evra. Tu sumu čine krediti Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, kratkoročni komercijalni krediti, krediti i metal Standard banke i grčkog „Mitilineosa“, dug prema NIS-u i Narodnoj banci Srbije, kao i ostale kreditne linije i avansi iz tog vremena. Od 2001. do 2008. godine RTB Bor je zadužen za dodatnih 277,5 miliona evra i taj novac uglavnom je, preko Fonda za razvoj, uzet za subvencionisanje plata, regulisanje doprinosa za PIO, poreza i doprinosa za zdravstveno osiguranje. Tada je, sasvim precizno, RTB Bor, za sve pomenuto zadužen sa 160 miliona evra. Za to vreme, takođe, nije plaćana struja i opet nije vraćen metal grčkom „Mitilineosu“. Tokom tog razdoblja prodato je i 15 preduzeća u sastavu RTB Bor. – kaže direktor RTB Bor navodeći da su tri firme, FOM Prokuplje, Fabrika ventila i Fabrika abraziva prodate iz stečaja, a osam ih je privatizovano prodajom kapitala-Fabrika bakarnih cevi Majdanpek, Fabrika kablova u Zaječaru, Fabrika mernih transformatora u Zvezdanu, „Elid“ u Donjem Dušniku, Jugotehna u Beogradu, Jugotehnika u Nišu, Fabrika folija u Boru i „14. avgust“ u Sokobanji. Fabrika lak žice i Fabrika opreme i delova privatizovane su prodajom imovine, a bez obaveza, dok je Institut za rudarstvo i metalurgiju podržavljen, a majdanpečka Industrija plemenitih metala još uvek nije prodata.

– Sva nabrojena preduzeća gradio je RTB Bor i u njih, procene kažu, uložio 370 miliona dolara. Privatizacioni prihod je, međutim, bio tek 36,2 miliona dolara, a RTB Bor je od te sume pripalo tek 12,8 miliona dolara. Danak privatizaciji nije platio samo RTB Bor, već i radnici jer je u tim preduzećima ukupno radilo 8.800 radnika, a sada ih je, u tih 15, manje od 2.000. Direktori RTB Bor u to doba bili su Borivoje Stojadinović,do maja 2006. i Miodrag Conić, do oktobra 2008. godine. Krajem 2001. godine, RTB Bor je dobio i prve subvencije za isplatu zarada. Sredstva, koja su bila bespovratna, dobio je tadašnji generalni direktor Basena Dragoslav Gusković. Nakon toga, sredstva za subvencionisanje zarada dobijana su od Fonda za razvoj i to kao krediti za posebne namene. To se dešavalo u mandatu Borivoja Stojadinovića i taj dug, od 60 miliona evra, uključen je u UPPR – rekao je Blagoje Spaskovski na konferenciji za novinare održanoj u Boru.