RTB Bor teško do kupca u 2018.

Na izvestan način, to dokazuje i što je novi rok za raspisivanje tendera na kome se bira strateški partner, još jednom odložen i od prvobitnog plana da bude raspisan u martu, pomereno je na maj ili izvesniji jun.

– Čitavu deceniju slušamo kako će problem poslovanja Borskog basena biti rešen, ponavljaju se priče o velikom interesovanju stranih kompanija, ali osim tri neuspela pokušaja prodaje, do sada se ništa još nije desilo. Ni iz ove poslednje najave nije baš sasvim jasno da li Vlada računa na strateškog partnera ili na dokapitalizaciju u kojoj bi dobili 300 do 330 miliona evra uloženih u investicije. U svakoj varijanti je bolje partnerstvo, jer bi to omogućilo ulagačima da kroz profesionalni menadžment i vodeći računa o svom profitu, eliminišu bar neke od problema koje je političko upravljanje proizvelo – kaže za Danas LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On objašnjava da se, uprkos željama vlasti, do kraja godine ne mogu rešiti veliki problemi poslovanja i pozicije RTB-a na tržištu. Reč je o raubovanom preduzeću u kome su se poslovodstva trudila da za mandata iz kompanije izvuku koliko je god moguće, ostavljajući strateške odluke za buduće upravljače. Nagomilane teškoće ne mogu se brzo ispraviti, a postupak usložnjava i činjenica da je bakar berzanska roba čija vrednost varira u rasponu od u jednom trenutku rekordnih 11.000 do minimuma od oko 2.000 dolara za tonu. Iako je trenutno cena na Londonskoj bezi povoljna, ne zna se koliko će dugo biti u usponu niti se pad može dugoročno predvideti. To sve otežava potencijalnim partnerima planiranje i predvidivost poslovanja.

– Odluka potencijalnih partnera zbog toga ne zavisi samo od ustupaka koje je Vlada spremna da im učini, niti od iznosa otpisanih dugova. Oni ispituju i druge okolnosti koje mnogo više utiču na uspešnost tog posla. Jedna od njih je svakako i činjenica da u Boru postoji moderna topionica, ali da se ruda za njen rad najvećim delom uvozi. Ukoliko bi se neko odlučio za ulazak u RTB Bor, pod kojim god okolnostima da se sklopi dogovor, njemu preostaje veliko ulaganje u eksploataciju rude, u nova okna, što nikako nije brza investicija – objašnjava profesor Savić i dodaje da su do sada najčešće pominjane kineske kompanije, koje jesu moćne, dobro organizovane i iza njih stoji jaka država, ali se još ne zna da li one hoće da uđu u tu priču.

Ono što takođe može u tehničkom smislu da uspori proces dolaska novog partnera je to što i pored stalno najavljivanih prodaja, još uvek nije urađena procena vrednosti Borskog basena. To je jedan od razloga i što se u Centralnom registru RTB Bor vodi još uvek kao sistem u kome su pojedinačna preduzeća jedna drugima vlasnici, dok državni udeo nigde nije evidentiran iako je još 2014. godine Vlada donela odluku da se otpisani dugovi prema javnim preduzećima i Poreskoj upravi konvertuju u kapital RS. Profesor Savić smatra da u poređenju sa drugim problemima, to nije prevelika smetnja iako je do početka pregovora treba razrešiti. „To jeste interna stvar i budućem kupcu bi svakako više odgovaralo da pred sobom ima samo jednog akcionara, državu. U svakom slučaju, ukupna vrednost RTB Bora treba da se utvrdi kako bi mogao da bude određen udeo koji pripada partneru po osnovu ulaganja i dokapitalizacije“, ističe Savić.

Veliko interesovanje

Sve do jula 2016. RTB Bor je bio u restrukturiranju, što ga je štitilo od poverilaca i prinudne naplate. Međutim, uprkos obilnim dotacijama države i kreditima iz Fonda za razvoj, čija ukupna vrednost nije objavljena, u tom periodu napravljeni su ogromni dugovi. Kada je sredinom 2016. kompanija morala da izađe iz restrukturiranja, rešenje je pronađeno u uvođenju unapred pripremljenog plana reorganizacije, a da bi on bio usvojen država je morala da otpiše gotovo milijardu evra svojih potraživanja. UPPR-om je bilo predviđeno da se do kraja te godine izabere novi, profesionalni menadžment. To nije učinjeno. Rokovi za tender na kome bi se izabrao strateški partner produžavani su u nekoliko navrata.

Interesovanje i namera

Resorni ministar, premijerka i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve vreme tvrde da je za RTB Bor zainteresovano više stranih kompanija, pominju se osim kineskih rudarskih korporacija i jedna od tri najveće ruske, RMK čiji je vlasnik Igor Altuškin na 66. mesti Forbsove liste najbogatijih ljudi sveta. Ipak, iza velikog interesovanja još uvek ne stoji i čvrsta namera da se posao uđe. Jedan od razloga mogla bi biti i činjenica da se u Basenu nekada proizvodilo i do 140.000 tona anodnog bakra, a da poslednjih decenija proizvodnja ne prelazi 40.00 tona jer basen dugo nije ulagao u nova ležišta niti je razvijao eksploataciju u postojećim.