Može li povećanje plata od 10 odsto da prikrije činjenicu da je za smrt osam rudara u rudniku „Soko“ okrivljena „viša sila“?

Naime, Vučić je u svom poslednjem obraćanju javnosti najavio i potencijalno povećanje plata rudarima Resavice.

„Zamolio bih Vladu Srbije da razmotri povećanje plata, jer ne spadaju u javni sektor, rudarima Resavice, da mogu da dobiju 10 odsto povećanja“, kazao je tada Vučić.

Kažite gospodinu (Siniši) Malom da je to moja molba, poručio je on pred kamerama.

Međutim, postavlja se pitanje zašto se predsednik baš sada zauzeo za povećanje plata rudara i zašto baš samo onih iz Resavice.

Ono što je činjenica, jeste da u sklopu Javnog preduzeću za podzemnu eksloataciju uglja „Resavica“ radi i rudnik mrkog uglja „Soko“, pored još osam drugih rudnika za kopanje uglja.

Podsetimo, pre manje od dve nedelje Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu je treći put za nepune dve godine odlučilo da niko nije odgovoran za nesreću u tom rudniku, koja se desila 1. aprila 2022. godine, kada je poginulo osam rudara, a još 18 povređeno.

Kako je tužilaštvo navelo, za nesreću u rudniku „Soko“, kriva je „viša sila“.

Ova vest pogodila je porodice nastradalih, koji su najavili da će nastaviti borbu, a sigurno da je pogodila i druge rudare koji treba da nastave svoj posao, kao da se ništa nije desilo.

Predsednik Udruženih sindikata „Sloga“ Željko Veselinović za Danas kaže da je predlog verovatno proistekao iz toga što niko nije osuđen za nesreću u rudniku „Soko“.

„Ovim predlogom za povećanje na neki način pokušava da se skrene pažnja sa suštine problema i da opet on ispadne neko ko vodi računa o radnicima, spasava situaciju i skreće pažnju na sebe jer će sada među rudarima on biti neko ko misli o njima, a nesreća i ničija odgovornost padaju u drugi plan“, smatra on.

Veselinović ovo vidi kao zamenu teza, skretanje pažnje sa suštine i pokušaj relativizacije problema.

„Dokle god za nesreće na radnim mestima ne bude bilo odgovornih, dotle će se, na žalost, takve situacije ponavljati“, ukazuje naš sagovornik.

On dodaje da je ovo pokušaj da se prikrije odgovornost.

„Predsednik Srbije koristiti svaku priliku da zamagli odgovornost svojih nesposobnih i nestručnih kadrova i gleda da iz tuđe nesreće izvlači poene za sebe“, kaže Veselinović.

Ekonomista i redovni profesor Fakulteta za primenjenu ekologiju FUTURA Božo Drašković za Danas kaže da je ovo model u kom se vrši zamena pažnje.

„To se radi da se ne bi postavljalo pitanje kako je moguće da niko nije odgovoran za smrt rudara“, naglašava on.

Naš sagovornik podseća i da nije do kraja jasno koji propusti su se desili vezano za bezbednost od metana.

„Postoje svedočenja rudara da su nedeljama skretali pažnju na opasnost od metana“, kaže Drašković.

On dodaje da su ljudi koji rukovode takvim institucijama često vezani za partije na vlasti.

„Samim tim su abolirani od neodgovornosti na radu. Bolje je zatvoriti rudnik dok se ne stvore uslovi za normlanu ekspoloataciju, nego da ljudi ginu“, poručuje Drašković.

Ipak, kako smatra, ovo nije ništa novo.

„To je manir Aleksandra Vučića, koji traje već godinama, on je istovremno i sudija i bog i finansijer i socijalni radnik i sve šta treba“, navodi Drašković.

Problem je, kako smatra naš sagovornik, što ne postoji sistem ni prevencije ni rešavanja problema.

„Postoji samo sistem u kom zarade određuje predsednik države, koji navodno to traži od Vlade Srbije, a nema tu nikakve tajne. Vučić to naredi nekome ko je nadležan za upravljanje. Sada će se tim ljudima povećati plate za određeni procenat, a mi nemamo nikakv suštinski sistem kako se taj problem rešava“, ukazuje on.

Drašković naglašava da je plata rudara apsolutno nedovoljna.

„Za tako teške poslove morate da imate mnogo veću zaradu, ali moraju biti obezbeđeni i dobri uslovi rada, kao i mehanizam koji će funkcionisati, umesto ove politikantske igre predsednika države“, kaže on.

Drašković samtra da je žalosno kada predsednik države odlučuje o tome kada će se rudarima povećati plata i za koji procenat.

„To je jedan krajnje ad hoc, površna ekonomska politika koja se vodi. Zarade rudara su tradicionalno bile niske, pa su isto tako i danas“, navodi on.