Rušenje kafane na Pančiću još ovog meseca?

Zašto se u rušenje ne krene odmah, jer postoji izvršno rešenje koje to nalaže. Da li će policija da utvrdi ko je stvarni investitor, hoće li i on snositi posledice jer je za bespravnu gradnju predviđena kazna do pet godina zatvora, čak i do osam ukoliko uprkos zabrani nastavi radove?

Da li će predmet „kafana na Pančićevom vrhu“ da obuhvati i državne službenike koji su pomogli u njenoj izgradnji, od onih koji su pokušavali da antidatiraju zahteve za legalizaciju, kako bi mogao da se primeni Zakon o ozakonjenju, do Skijališta Srbije koje je obezbedilo priključak za struju čineći novo krivično delo – neovlašćenu trgovinu električnom energijom, pa do turističke inspekcije koja je nelegalnom objektu izdala dozvolu za ugostiteljske usluge?

Iako smo juče MUP pitali kakvi su još zakonski uslovi potrebni da bi se srušio nelegalan objekat na Kopaoniku, zašto se ne ukloni odmah i koliko policija radi na sprečavanju krivičnog dela nelegalne gradnje – odgovor nije stigao. Ono što je ipak evidentno, to je da se gradnja, uprkos tome što je investitor bio prikriven, odvijala gotovo bez prepreka. Kako je u to vreme već uveliko bila ustalasana javnost, bez odgovora je i pitanje šta se preduzelo nakon što je Uprava za sprečavanja pranja novca zvanično potvrdila da novac korišćen za gradnju ne potiče sa računa Snežane Mitković, koja se, inače, pred državnom administracijom i u dokumentima vodila kao investitorka, iako je u to malo ko verovao.

Naravno, postoje i nagađanja da je pravi investitor bio u zoni zaštite koja je funkcionisala po principu „samo ti radi, mi ćemo da tražimo rušenje ali ga nećemo organizovati“, ali da je u međuvremenu izgubio naklonost pa se pitanje uklanjanja sada iznenada, posle više od godinu dana, aktuelizovalo.

– Moguće je da u stranačkim kalkulacijama postoji sistem kada se nekome kaže „ako ti meni to ne učiniš, ja imam mehanizam da ti napravim štetu“. Međutim, suština je da vlast sve manje napora i političke volje ulaže da se pravo što bolje primenjuje. Sve su češće situacije odstupanja od prava u kojima se zna da neko mora nešto da uradi jer to zakon propisuje, ali neko drugi to ne mora. Time se šalje poruka da država ima selektivan pristup u primeni prava. E to bi trebalo da brine javnost – kaže za Danas konsultant za investicije Milan Kovačević.

Dodaje da je i nekoliko puta menjan zakon koji reguliše tu oblast, termin legalizacije zamenilo je ozakonjenje, i sve je to skupa doprinelo relativizaciji problema, tako da umesto suzbijanja, imamo procvat divlje gradnje. „Biser“ je još uvek onaj na Kopaoniku, gde bez dozvole ne može da se postavi ni venac Josifu Pančiću po kome je i vrh dobio ime, ali i brojni soliteri, završeni ili u pokušaju, koji su nikli širom zemlje.

– Onaj ko je gradio bespravni objekat na Kopaoniku, ne samo da treba da plati troškove rušenja, nego i da bude procesuiran jer je to krivično delo, kao što treba da se utvrdi i odgovornost svih koji su u tome učestvovali i pomogli. Verujem, međutim, da će kafana biti uklonjena, mislim da će to biti već ovog meseca, ali ne verujem da će odgovarati ni investitor ni njegovi pomagači – kaže za Danas Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.

On dodaje da je posle 2015. godine, kada je donet novi set zakona o gradnji i legalizaciji koji je trebalo da stavi tačku na bespravnu gradnju, niklo na desetine hiljada novih zgrada bez papira.

– Nije unakažen samo Kopaonik, nego je u čitavoj Srbiji, u Beogradu uništen urbanizam, mreža infrastrukture je preopterećena. A sve funkcioniše jednostavno: privatni investitori se učlane u vladajuću partiju, sazidaju bez papira jer je tako jeftinije, pre nego što uđu u fazu legalizacije (ako je moguća) prodaju i rezultat je totalni haos – kaže Rodić.