Rušenje u „slučaju Janjušević“ gore nego Beograd na vodi

Prema rečima Bušatlije, država može da donese odluku o eksproprijaciji njihove imovine ukoliko postoji javni interes da se na toj lokaciji izgradi nešto zaista krupno, auto-put, na primer ili termoelektrana.

– U tom slučaju, vlasnici objekata dobili bi pristojnu nadoknadu za svoju imovinu. Ali, kada država ili grad odluči da ekspropriše imovinu građana i privatnih firmi, da bi je dala za izgradnju nekom drugom privatniku, u koga ima više poverenja ili je bolje platio, onda je to težak presedan. Takve stvari su se dešavale kada se radilo o lokacijama na kojima su bile neke firme u stečaju, ali ovde je reč o imovini preduzetnika koja je u funkciji i to je teža situacija nego kod Beograda na vodi, gde se takođe rušilo, ali u manjem obimu – kaže Bušatlija, a vlasnicima objekata kojima preti rušenje poručuje da odbranu imovine zasnuju na važećim zakonima, ali i da na sve načine uključe javnost u taj proces.

Ekonomski analitičar Milan Kovačević tvrdi da su takve situacije kod nas moguće zbog nedorečenih zakona ali i samovlašća koje se kao model upravljanja zadržava i kada dođe do promene vlasti.

– Postoje tri sloja pravne nesigurnosti. Prvi je status zemljišta koje kod nas nije bilo u posedu nego je dodeljivano na korišćenje, pa kada se objekat na toj parceli sruši, vlasnik više nema imovinu. Drugi se nivo odnosi na upis postojećih objekata, pa iako su propisi u tom delu dosta popravljeni, i dalje sve zavisi od toga da li je vlasnik upisan katastar, dok vanknjižno vlasništvo ne pruža nikakvu zaštitu. I najzad, problem je urbanizam koji diktira na koji način zemljište možete da se koristiti i predmet je najkrupnije korupcije – kaže Kovačević.

Podsetimo, preduzeće Stankom izgradilo je početkom 90-ih istoimeni tržno-poslovni centar a lokali u tom objektu ubrzo su prodati tako da je od veze sa investitorom ostao samo naziv kompleksa. Novi vlasnici davno su upisali imovinu u zemljišne knjige i četvrt veka već na toj lokaciji razvijaju svoj biznis. Reč je o preduzetnicima, malim i mikro firmama koje ukupno zapošljavaju oko 400 ljudi. Neposredno uz tu grupu objekata, Stankom je počeo gradnju još jedne poslovne zgrade, ali ona nije završena tek pre nekoliko godina prodata je radi pokrivanja troškova stečaja. Novi vlasnik, firma Šoping centar „Brdo“ Zorana Janjuševića, svojevremeno bliskog vlastima a javnosti poznatog po nekoliko afera, podneo je inicijativu za izmenu Detaljnog regulacionog plana i za njegovu izradu, prema saznanjima našeg lista, uplatio 3,8 miliona dinara. Problem je što nova dokumenta, koja su sada u fazi javnog uvida, predviđaju rušenje postojećih lokala, a cilj je izgradnja novog, sada stambeno poslovnog objekta na oko šest spratova. Sve je urađeno prilično brzo, pa neki od lokala nisu ni uvedeni u nove planove kao deo postojećeg stanja. Sadašnji vlasnici su zabrinuti za imovinu od koje im zavisi posao, tim pre što veruju da je „stvar već gotova“, jer zašto bi neko uplaćivao gotovo 30.000 evra ako nema garancije da će dobiti zeleno svetlo za rušenje i novu izgradnju. Njima se niko od nadležnih do sada nije obratio niti ih upozorio na izmene urbanističkih planova.

– Predali smo juče gradskim vlastima primedbe na detaljni regulacioni plan, učestvovaćemo na javnoj sednici Komisije za planska dokumenta, a ukoliko se i pored toga usvoji, borićemo se i pokušati da zaštitimo svoju imovinu obraćanjem Ustavnom sudu – kaže za Danas Slavica Despotović, preduzetnica i predsednica Udruženja vlasnika lokala u tom kompleksu.

Gradske vlasti i dalje ćute

Naš list je pokušao od gradskih vlasti u Beogradu da dobije odgovor koji je javni interes da se ruši poslovni prostor u privatnom vlasništvu kako bi se oslobodilo zemljište drugom privatniku za izgradnju stambene zgrade i zašto sadašnji vlasnici nisu konsultovani. Gradska uprava, međutim, već dva dana ćuti, a ni juče nismo uspeli da dobijemo ponovo obećanu informaciju kada će odgovori stići.