Rusi nama gas, mi njima železnicu?

To je inače, prema pisanju sajta Rusija Danas (Rossia Today) nešto ispod prosečne cene od 300 dolara za hiljadu kubika koju Gasprom namerava da postigne u Evropi.

Poslednja dva, tri dana javnost u Srbiji raspravlja da li je to veliki uspeh predsednika, rezultat bratskih odnosa ili politički ustupak ruske strane. Možda je istina mnogo manje romantična, a više pragmatična.

Možda objašnjenje leži u stvari u izjavi zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da su Putin i Vučić dogovorili da ruske firme grade beogradske gradske i prigradske železnice.

„Taj posao će biti završen pre završetka prve linije metroa. Istovremeno, sa prvom linijom metroa imaćemo potpuno obnovljen sistem BG voza, a takođe i prvih 50 tramvaja, od 130 koliko ih kupujemo, kao i nove tramvajske šine u dužini od 42,6 kilometara“, rekao je Vesić pre tri dana.

Ali ovaj dogovor je svakako stariji od toga jer se naznaka nalazi u zakonu o budžetu koji je usvojen prošle nedelje.

Naime u delu budžeta gde se nalaze projektni zajmovi, pojavljuje se mogućnost zajma od Ruske federacije od čak 2,05 milijardi evra.

Manji deo, od 750 miliona evra odnosi se na drugu fazu modernizacije železnice, ali veći od 1,3 milijarde evra odnosi se na zajam za razvoj beogradske železnice – projekat Beogradski dijametri.

O ovom projektu još u maju je govorio Vesić nakon prvog sastanka srpsko-ruskog naučnog i tehnološkog saveta za implementaciju projekta „Beogradski dijametri“ na kojem je bilo reči o razvoju gradske železnice i unapređenju mreže šinskog sistema saobraćaja u Beogradu.

Stručnjaci ističu da u ovom delu budžeta postoje mnogi projekti koji se godinama prepisuju, a izražava se namera da se zaduži po njihovom osnovu.

Što se tiče ovog projekta male su šanse da će se država zadužiti sledeće godine za ovaj iznos budući da se do sada nije pojavljivao u zvaničnim dokumentima i tek kada budu urađeni projekti i studije izvodljivosti država će moći da se zaduži za njih.

Iako možda nije tako blizu realizaciji izgleda da se već zna ko će da ga realizuje. Da nema gasa na lepe oči smatra i ekonomista Saša Đogović.

„Sve je to interes, niko ne daje ništa na lepe oči. Svi traže neku uslugu, političku ili ekonomsku. Možemo da spekulišemo da li je u ovom slučaju to modernizacija gradske železnice ili nešto drugo. Jedno je sigurno, za ovaj projekat nije objavljen nikakav tender, nije bilo nikakvog javnog nadmetanja gde bismo mogli da utvrdimo pravu cenu radova i gde bismo izabrali izvođače. U društvima kao što je naše, a da se ne lažemo, i rusko u takvim situacijama uvek postoji sumnja u koruptivne poslove. Kada se tako rade poslovi, mogu da se dogovaraju cene oči u oči i da grupe ili pojedinci profitiraju. S druge strane to može da znači da će država dodatno da se zaduži možda i više nego što bi trebalo da je bilo tržišne utakmice“, napominje Đogović.
Poslednjih godina najveći državni projekti skoro isključivo se realizuju kroz međudržavne sporazume, gde najčešće države ili njihove agencije pozajmljuju sredstva za projekte, a istovremeno ih njihove firme i realizuju. U takvim uslovima javne nabavke ne postoje. Prema istraživanju portala European Western Balkans u prošloj godini takvih sporazuma zaključeno je u vrednosti od četiri milijarde evra.

Dragomir Pop Mitić iz Koalicije za nadzor javnih finansija kaže da nemamo nikakve informacije o efektivnosti tih međunarodnih sporazuma.

„Mi nemamo procenu vrednosti koju dobijamo iz tih sporazuma. To je siva zona. Retko ko ima uvid šta se sve krije iza svega toga“, napominje Pop Mitić.

Proces izgradnje i renoviranja beogradskih gradskih i prigradskih železnica prema izjavama gradskih funkcionera trebalo bi da znači produženje pruga ka Surčinu i Obrenovcu i proširenje kapaciteta prema Mladenovcu i Lazarevcu, kao i povezivanje vozom Beograda i Pančeva.

„Imaćemo i nove linije BG voza, odnosno potpuno novu trasu prema Surčinu, koja će obuhvatiti nacionalni stadion, aerodrom Nikola Tesla, centar Surčina i Obrenovac. To znači da ćemo kada sve završimo imati 223 kilometra BG voza sa 500 polazaka dnevno umesto 104, koliko ih imamo danas“, rekao je Vesić.