Rusi shvatili da preskupo plaćaju kiriju: Počeli da raskidaju zakupe i iznajmljuju stanove po cenama za domaće stanare

U poslednjem kvartalu 2022. potrošeno je 2,3 milijarde evra, što je rast od 27,3 odsto u odnosu na isti kvartal godinu dana ranije, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. U isto vreme prošle godine je u odnosu na 2021. prodato 197 nekretnina manje.

Najveći broj kupoprodajnih ugovora, ukupno 9.547, potpisan je u Beogradu, u celoj Srbiji 37.351, a najveći udeo ukupnih novčanih sredstava otišao je na prodaju stanova, čak 55 odsto ili 1,2 milijarde evra u četvrtom kvartalu 2022. godine.

Samo za stanove je za ta tri meseca izdvojeno 826,4 miliona evra.

S obzirom na to da je broj prodatih stanova u četvrtom kvartalu prošle godine porastao za 0,6 odsto u odnosu na isti period 2021, uz činjenicu da cene stanova i dalje rastu u četvrtom kvartalu, u RGZ napominju da je ukupna vrednost tržišta merena ostvarenim kupoprodajama stanova ostvarila rekordni rast u 2022. i to za 36 odsto.

“Tražnja je još uvek mnogo veća od ponude, ima i Rusa koji kupuju, ali oni su još stidljivi u tome i ono što može da napravi neku pometnju je da se broj Rusa kao kupaca poveća, dovoljno je da se 10 odsto onih koji su došli odluči na kupovinu to bi podiglo tražnju, verovatno i cenu”, kaže za Danas direktor Art nekretnina Uroš Jovanović.

Sve ovo je, kako kaže, rezultat ogromne tražnje, a manje ponude novogradnje, jer je zvaničan podatak da se smanjuje i broj građevinskih dozvola.

“Na tržištu je prilično nemirno, zbog političke i ekonomske situacije, sve poskupljuje, ne možemo da očekujemo da nekretnine ne poskupljuju, ali opet cene su dostigle taj nivo da naša platežna moć zaustavlja tražnju, jer ne mogu cene da idu u nebo”, ističe Jovanović i napominje da po ceni dve spavaće sobe u Mirijevu od pre dve godine sada može da se kupi samo jedna.

Kada se radi o zakupima poršle godina je bila prilično turbulentna, naročito u Beogradu jer su cene naglo i mnogo skočile, najviše zbog dolaska Rusa.

Njihov dolazak bi, smatra Jovanović, od marta mogao da se odrazi i na prodaju nekretnina.

Trenutno, u njihovoj agenciji imaju u poslednje dve nedelje dva upita od Rusa za kupovinu stana. Jedan mladi bračni par sa detetom i drugi par penzionera.

“To nisu Rusi koji su već ovde. Oni su došli ovde na nekoliko dana, iznajmili sobe u hotelima, došli su da kupe nešto ovde i vrate se za Rusiju da prodaju tamo šta imaju. Par penzionera nema veliki budžet, nekih 70.000 evra i u redu im je i da kupe nešto u Pančevu”, ističe Jovanović.

Ono što bi moglo do dovede do pometnje i novog pomeranja cena moglo bi da počne od marta, kada, kako kaže, većini Rusa koji su došli u Srbiju zbog rata ističu zakupi za stanove.

“Najveći broj njih je uzimao stanove na godinu dana. Imamo situacije da su sada neki otkazali zakupe za stanove koje su plaćali 1.000 evra, da bi sada nalazili za 600 evra. Oni koji su zakupili za veliki novac, kad stave na papir sabraće i videti da im se više isplati da kupe. I neka bude 10 odsto njih, to je nekih 10.000 kupaca koji bi mogli da naprave dar-mar na tržištu”, napominje Jovanović.

Kada je reč o načinu plaćanja, poslednjih nekoliko godina primetan je pad nekretnina koje su kupuju iz kredita. Tako je taj procenat sa 12 odsto iz 2018, odnosno 13 odsto iz 2021. u poslednjem kvartalu prošle godine pao na tek devet odsto. Iz kredita najviše su plaćani stanovi.

“Broj kreditnih kupaca pada jer cene su porasle, kredit poskupeo, a u velikom broju slučajeva plate su ostale iste. Kreditna sposobnost ljudi je drastično opala”, naglašava Jovanović.

Cene stanova bi zbog toga, kaže on, mogle i da padnu jer su krediti veoma poskupeli, jer na kredit od 100.000 evra za stan koji košta 125.000 evra, rata je više od 700 evra.

Prema podacima RGZ, najveće cene su postignute za stanove u Beogradu na vodi, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 10.184 evra, dok je najskuplji stan, ukupne površine 383 kvadratna metra plaćen 2.469.888 evra.

Posle stanova, najtraženije kuće

Za kuće je u četvrtom kvartalu prošle godine izdvojeno 178,6 miliona evra ili nekih osam odsto, za građevinsko zemljište 146,2 miliona evra (sedam odsto), za poslovne prostore 113,6 miliona evra (pet odsto), za poslovne objekte 79,9 miliona evra (četiri odsto), za garažne prostore 67,3 miliona evra (tri odsto), a poljoprivredno zemljište 58,3 miliona evra (tri odsto).