Rusija i Kina najpoželjnije izvozne destinacije

 Procenat onih koji veruju da će Srbija 28. juna dobiti dugoočekivani datum – sve je manji. Ipak, tračak nade uliva činjenica da Brisel nije sasvim zatvorio vrata Srbiji za nastavak dijaloga sa Prištinom kao i ocena većine analitičara da je u interesu međunarodne zajednice, pre svega EU i SAD, da se pregovori nastave. I najvećim optimistima, međutim, jasno je da je nerealno očekivati da će se Srbija pridružiti članicama Evropske unije pre 2020. godine. Pa kako onda razumeti opasku ne samo analitičara već i predstavnika vlasti, da Evropa nema alternativu i da će sve naše probleme, pre svega one ekonomske, rešiti članstvo u Evropskoj uniji. I da li to znači da u narednih desetak godina svu pažnju treba usredsrediti na pripreme za ulazak u tu evropsku porodicu zanemarujući sopstvene interese na drugim tržištima, pre svega Rusije, Kine, Bliskog istoka i Afrike.

– U životu uvek postoji alternativa. Dakle, nije dilema ili – ili, već koje je rešenje za nas prihvatljivije. Sigurno je da Srbija neće nestati ako ne uđe u EU, ali je takođe izvesno da će put oporavka biti sporiji. Drugim rečima, bez podrške EU nagomilane ekonomske probleme ćemo teže rešavati. S druge strane, čak i da dobijemo zeleno svetlo za početak pregovora, taj proces će trajati u najboljem slučaju do 2020. godine. U tom intervalu dobićemo nešto novca iz pretpristupnih fondova, ali to neće rešiti sve naše probleme, jer pristupanje EU ne znači da će nam, figurativno rečeno, bogati stric pokloniti milijarde evra. Dobijanje datuma trebalo bi shvatiti samo kao dodatni impuls našim nastojanjima da do kraja dovedemo započete reforme, utoliko pre što je dvanaestogodišnje iskustvo pokazalo da nismo prva liga u sprovođenju reformi, a posebno u sprovođenju dogovora, pa je, u tom kontekstu posmatrano, pritisak EU i MMF-a potreban. Naravno, bilo bi bolje da nas niko ne pritiska. Podsetiću da su Slovenija i Češka i bez pritisaka pronašle svoj evropski put – kaže za Danas Mihailo Crnobrnja, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).

Komentarišući podatak da Srbija ni iz daleka nije iskoristila prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, kao i sa drugim zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i da bi tu trebalo potražiti prostor za povećanje izvoza, naš sagovornik podseća da Evropska unija ne ograničava nastup zemalja na drugim tržištima. On ukazuje i na to da sporazum o slobodnoj trgovini Srbija ima i sa EU, što znači da su veliko rusko, i još veće tržište EU u istoj ravni. „Za jednu malu zemlju, poput Srbije, veoma je važno da izvozi jer nema dovoljno razvijenu domaću tražnju koja bi garantovala razvoj. Dobar primer su Holandija i Belgija, koje to veoma uspešno rade. Prethodno, međutim, treba dosta toga uraditi na promeni strukture proizvoda, a preduslov za to je reindustrijalizacija“, smatra Crnobrnja.

Protivnici teze da je evropski put jedina alternativa za Srbiju, kao argument navode zemlje poput Švajcarske i Norveške, koje, uprkos tome što nisu članice EU, beleže brz ekonomski rast. Nasuprot tome, građani Rumunije i Bugarske, čiji je prosek plata ispod 400 evra, ne mogu se pohvaliti da ih je članstvo u EU usrećilo. Teško da se kao snažan argument „za“ može prihvatiti i podatak da više od 50 odsto srpskih proizvoda završava na tržištu EU, jer znatno više robe iz Evropske unije uđe u Srbiju i taj trend bi se ukidanjem carina samo pojačao. Da ne govorimo o tome da će ulaskom u Evropsku uniju Srbija izgubiti povlašćeni status u robnoj razmeni sa Ruskom Federacijom, Kazahstanom, Belorusijom… koji joj omogućavaju bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini.

Uz opasku da ne bi trebalo odustajati od podizanja standarda u svim oblastima, što je inače jedan od zahteva EU, Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka, naglašava da bi pažnju trebalo usmeriti i na rusko tržište, gde recimo Bugarska neuporedivo više izvozi.

– Verovanje da će nam posle ulaska u EU poteći med i mleko nije realno. To je i razlog više da se ozbiljnije razmišlja o organizovanom nastupu na velikim tržištima, poput ruskog, kineskog, južnoameričkog, pa i turskog, koje beleži ogromnu stopu rasta. Problem visokih transportnih troškova koji neminovno prate plasman robe na daleka tržišta mogao bi da se reši izvozom visokosofisticiranih i ekološki čistih proizvoda za čiji bi transport mogao da se koristi avio-prevoz – ističe Kovačević i dodaje da nam fali i eksport-import banka koja bi kreditirala izvozne poslove.

Blic pogled na statističke podatke koje smo dobili iz Privredne komore Srbije ukazuje na to da su države članice EU najvažniji trgovinski partneri Srbije, jer se sa njima obavlja više od polovine ukupne spoljne trgovine. Prema podacima za 2012. godinu, izvoz Srbije na tržište EU premašio je 5,1 milijardu evra i u odnosu na 2011. beleži rast od 5,4 odsto. Rast od 8,8 odsto registrovan je i na strani uvoza – iz zemalja članica EU uvezeno je robe u vrednosti od 8,6 milijardi evra, što ukazuje na deficit od oko od 3,5 milijardi evra (skok za 9,4 odsto u odnosu na 2011). Posmatrano pojedinačno po zemljama članicama, Srbija je najviše izvozila u Nemačku (oko milijardu evra), Italiju (933,3 miliona evra) i Rumuniju (727,6 miliona evra), što čini čak 52,3 odsto ukupnog izvoza u EU. Raspored zemalja sličan je i na uvoznoj strani s obzirom na to da je najviše robe, u vrednosti oko 1,6 milijardi evra, stiglo iz Nemačke. Sledi Italija (1,4 milijarde evra) i Mađarska, odakle je uvezeno robe vredne 728,2 miliona evra. Zanimljivo je, takođe, da se u razmeni industrijskih proizvoda stalno beleži deficit, za razliku od kontinuiranog suficita u razmeni poljoprivrednih proizvoda. Inače, trgovinska saradnja između Srbije i EU odvija se u skladu sa odredbama Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji obuhvata sve trgovinske aspekte Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Srbija je taj sporazum potpisala 29. aprila 2008, a Evropski parlament ratifikovao ga je 19. januara 2011. Sporazum će stupiti na snagu kad ga ratifikuje svih 27 zemalja članica EU, a procenjuje se da će se to dogoditi u prvoj polovini ove godine.

Kad je reč o izvozu u Rusiju, koji u ukupnim izvoznim rezultatima učestvuje sa oko 7,6 odsto, ta zemlja je peti partner Srbije i drugi u oblasti uvoza sa učešćem od oko 10,2 odsto. Ukupna robna razmena ostvarena prošle godine sa Ruskom Federacijom premašila je 2,7 milijardi dolara, što predstavlja pad od 21 odsto u odnosu na 2011. Ohrabruje podatak da je izvoz, čija je vrednost premašila 871,4 miliona dolara, porastao za oko 9,5 odsto, dok istovremeno uvoz, od oko 1,8 milijardi dolara, beleži pad od oko 30,7 odsto. Negativan saldo u trgovini sa Rusijom izražava se cifrom od 976,5 miliona dolara. Bescarinska trgovina za oko 99 odsto proizvoda regulisana je Protokolom o proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini SRJ i RF (iz avgusta 2000. godine), koji su vlade Rusije i Srbije potpisale 22. jula 2011. u Beogradu.

Da je Kina jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih i finansijskih partnera Srbije na azijskom kontinentu, govori i podatak da se na listi 164 tržišta, na kojima se plasira srpska roba, ta država našla na 56. mestu. Kina je još bolje pozicionirana na listi 204 države iz kojih uvozimo – zauzima 3. mesto. Izraženo u procentima, Kina je u ukupnom izvozu iz Srbije učestvovala sa skromnih 0,06 odsto, a u ukupnom uvozu sa 8,2 odsto. Na uvoz robe iz Kine prošle godine potrošeno je više od 1,49 milijardi dolara, pri čemu je za proizvode kineskih kompanija izdvojeno 514 miliona dolara, dok ostatak uvoza čini roba koja se prodaje pod tuđom robnom markom (multinacionalne korporacije koje proizvode u Kini). Negativan saldo u razmeni sa Kinom, koji je premašio 1,48 milijardi dolara, još jedan je od očiglednih pokazatelja da srpski izvoznici ni izdaleka nisu iskoristili potencijal tog tržišta. Skroman izvozni rezultat, od samo 20,2 miliona dolara, Srbija beleži i u razmeni sa, takođe ogromnim, tržištem Južne Amerike.

Stručnjaci se uglavnom slažu u proceni da bi dobijanje datuma za početak pregovora sa EU podiglo kreditni rejting zemlje i ubrzalo priliv stranih direktnih investicija, dok bi prekid dijaloga sa Prištinom ugrozio i najavljene investicije, a cena kapitala bi skočila. Ni status kvo pozicija nije najsrećnije rešenje, a pitanje je i kako će se to odraziti na naš odnos s finansijskim institucijama, MMF-om i Svetskom bankom, pre svega. Dakle, pitanje za milion dolara glasi: Kada će pregovori o pridruživanju Srbije EU početi? Ako je suditi po odgovoru jednog od nemačkih parlamentaraca, koji je izjavio da je važnije od toga kada će pregovori početi, kada će reforme u Srbiji biti okončane, teško da se u junu možemo nadati datumu. Pravila igre i tajming diktira Evropska unija, naše je samo da se prilagodimo tim pravilima. Ako možemo, naravno.

Diverzifikacija tržišta

– Polazeći od one poslovice da ne treba sva jaja držati u istoj korpi, ja se zalažem za diverzifikaciju tržišta. Ali, podaci nam ne idu naruku. Ilustracije radi, naš izvoz u celu Aziju, Australiju, Afriku, Latinsku Ameriku i Severnu Ameriku manji je od izvoza u Italiju. Očigledno je, dakle, da bi trebalo povećati naše prisustvo na drugim tržištima, ali to je mnogo lakše reći nego uraditi. Pomenuću primer Indije. Na to tržište, koje broji više od milijardu potrošača, mi izvezemo robu vrednu tek oko sto miliona dolara. Situacija je još alarmantnija kad je reč o kineskom tržištu – uvoz iz te zemlje izražava se cifrom od oko 1,3 milijarde dolara, dok naš izvoz iznosi tek oko dva miliona dolara. Naši proizvodi nisu konkurentni na tom tržištu. Da proizvodimo visoku tehnologiju, imali bismo šta da ponudimo – ističe Mihailo Crnobrnja, dekan FEFA.

Izvoziti ili umreti

– Ne smemo zatvarati oči pred činjenicom da Srbija beleži visok spoljnotrgovinski deficit i nalazi se pred izazovom „Izvoziti ili umreti“, sa kojim su se posle Drugog svetskog rata suočili Japan i Koreja. Ali, za ozbiljniji nastup na nekom novom tržištu potrebna je strategija u kojoj bi akcenat bio stavljen na promenu strukture izvoznih proizvoda, s obzirom na to da sada dominira roba niske faze finalizacije. U prilog tome pomenuću podatak Svetskog ekonomskog foruma prema kojem se Srbija, na listi od 144 zemlje, našla na 134. mestu po konkurentnosti – podseća Mlađen Kovačević, redovni član akademije ekonomskih nauka.

5,1 milijarda evra – izvoz na tržište EU

871,4 miliona dolara – izvoz u Rusku Federaciju

20,2 miliona dolara – izvoz u Južnu Ameriku