Rusija Zapadu isključila gas, a koliko je Srbija bezbedna zavisi od jedne odluke EU

Ono što Peskovljevoj izjavi daje posebnu jačinu je to da preostala dva gasovoda kojima se zemlje EU snabdevaju ruskim gasom, a to su “Jamal” i onaj preko Ukrajine, nisu u funkciji. Naime, ruska državna kompanija Gasprom u avgustu nije zakupila kapacitete kroz ta dva gasovoda te ako se, kako Kremlj najavljuje, prekine i distribucija kroz cevi Severnog toka 1, Evropska unija će u potpunosti ostati bez snabdevanja ruskim gasom. To bi bez sumnje bio ogroman problem za njene zemlje članice koje 40 odsto svojih potreba podmiruju upravo uvozom gasa iz Rusije.

Posebno bi time bila pogođena zemlja koja najviše uvozi ruski gas a to je Nemačka. U za nijansu manje lošijoj situaciji nalazile bi se države poput Danske, Holandije, Belgije i Francuske. Ova vest brine ne samo potrošače gasa u Evropskoj uniji već je situacija identična i u Velikoj Britaniji. Jedine zemlje članice EU koje bi mogle da izbegnu prekid snabdevanja ruskim gasom su Bugarska i Mađarska jer ga dobijaju gasovodom “Turski tok”.

S obzirom da se i Srbija snabdeva iz “Turskog toka” iz pravca Bugarske, naša zemlja ne mora da brine da će ostati bez naručenih količina sem u slučaju da Evropska unija sučena sa potpunim prekidom dotoka ruskog gasa ne donese odluku o zabrani transporta “plavog energenta” iz te zemlje kroz njenu teritoriju.

Ne postoji dilema da je odluka Rusije, da zaustavi rad gasovoda “Severni tok 1”, kojim se transportuje trećina ruskog gasa potrebnog zemljama EU odgovor na odluku grupe G7 o ograničenju cena ruske nafte na svetskom tržištu kao i na razmišljanje predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da je došlo vreme da se postave ograničenja cene ruskog gasa kojim se snabdeva Evropa.

Inače, i pre objave Dmitrija Peskova transport gasa kroz “Severni tok 1” bio je obustavljen zbog, kako je zvanično saopšteno kvara, a još pre toga zbog trodnevnog remonta. Novina je da je po prvi put Moskva saopštila političke a ne tehničke razloge zaustavljanja protoka gasa obrazlažući da sankcije zapadnih zemalja Evropske unije, Velike Britanije i Kanade onemogućavaju normalno funkcionisanje tog gasovoda.

Čim je obelodanjeno da Severni tok 1 neće raditi do daljeg zbog kvara cene gasa na berzama počele su vrtoglavo da rastu a nakon Peskovljeve izjave logično je očekivati da će se taj trend nastaviti. Naime, cene su juče porasle za oko 20 odsto i dostigle nivo od 2.850 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Iako zemlje EU tvrde da su im podzemna skladišta gasa dobro popunjena i da su uspele da pronađu razne alternative snabdevanju ruskim gasom postavlja se pitanje da li će to biti dovoljno naročito kada počne zima. Treba uzeti u obzir da je pred potpuni prekid snabdevanja Severni tok 1 radio sa izuzetno smanjenim kapacitetom od svega 20 odsto. Zemlje Evropske unije su veliki uvoznik ruskog gasa pa su tako prošle godine od Gasproma pazarile 155 milijardi kubnih metara “plavog energenta”, što je 40 odsto njihove ukupne potrošnje.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović ističe da je zaustavljanje transporta gasa politička reakcija Moskve u prvom redu na zaoštravanje stava Berlina po pitanju sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini.

– Takođe Nemačka planira da Ukrajinu naoruža određenim količinama modernijeg naoružanja pa je, između ostalog to, kao i činjenica da se iako je u potpunosti izgrađen ne daje dozvola za početak rada gasovoda “Severni tok 2”, motivisalo Moskvu da uzvrati u prvom redu Nemačkoj. Da li će u Evropskoj uniji, ako zaista ne bude bilo gasa iz Rusije, biti dovoljno tog energenta teško je reći u ovom trenutku. To zavisi od stanja u podzemnim skladištima gasa u EU ali treba naglasiti da se tokom zime teško može izdržati samo sa količinama podmirenim u skladištima. Što se tiče Srbije naša zemlja bi mogla biti u problemu samo ako bi Brisel naložio Bugarskoj da prekine sa transportom ruskog gasa kroz svoju teritoriju ka Srbiji. Srećna okolnost je da se tim gasom snabdeva i Mađarska pa verujem da takva odluka neće biti doneta – objašnjava naš sagovornik.

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević takođe smatra da je u konkretnom slučaju reč o političkom odgovoru Moskve na zapadne sankcije.

– Svakako da Rusiji smeta što zapadne zemlje planiraju da uvedu ograničavanje cene po kojoj se može kupiti ruska nafta a razmišlja se o tome i kada je reč o gasu ali isto tako i da je Evropska unija pooštrila vizni režim za građane te zemlje. Sa druge strane nikom ne odgovara sukob na relaciji EU- Rusija kada je reč o gasu. Zemljama Evropske unije gas je potreban a Rusiji je Unija najveće tržište. Posve je izvesno da te količine koje mogu da prodaju u Evropi ne mogu na Dalekom istoku – navodi Radosavljević.