Rusije nema u Davosu, Ukrajina zvezda skupa

U međuvremenu je bilo kriza, ali one su samo davale na značaju godišnjem skupu u malom švajcarskom skijalištu gde su se u januaru skupljali najmoćniji ljudi, milijarderi, šefovi država i multinacionalnih kompanija, ekonomisti i krem nevladinog sektora po svetu i razmatrali kako da pobede krizu.

Sada sa ratom između Rusije i Ukrajine globalno selo se razdvaja na dva sveta, ali uporedo ne nedostaje ni ekonomska kriza i inflacija.

U Davosu je Klaus Švab, osnivač SEF-a, pola veka propovedao globalizaciju, liberalizaciju, uključivanje, a poslednjih godina i borbu protiv klimatskih promena, digitalizaciju i 4. industrijsku revoluciju i nešto što su oni opisali kao „stakeholder capitalism“ odnosno novi kapitalizam u kome neće biti primaran interes vlasnika već svih strana u društvu, od zaposlenih, preko zajednice do države i životne okoline.

Švab je uvek u intervjuima isticao da je Forum most saradnje i da na njemu ima mesta za sve.

Ipak na prvom skupu nakon pandemije neće biti snega na Davosu, ali neće biti ni Rusa. Ne samo da nisu pozvani ruski zvaničnici već uopšte niko ruske nacionalnosti, pa će ekipa u Davosu biti uskraćena za galantne žurke ruskih tajkuna.

S druge strane, četvorodnevnom događaju prisustvovaće brojni ukrajinski zvaničnici, od onlajn obraćanja Volodimira Zelenskog prvog dana, preko razgovora sa braćom Kličko (jedan od njih je gradonačelnik Kijeva) do pet poslanika Rade, dva vicepremijera i guvernera Centralne banke Ukrajine.

Zelenski je u jučerašnjem vatrenom obraćanju poručio da se džaba sastaju u Davosu ako dozvole Rusiji da gola sila pobedi i prođe nekažnjeno u još jednom pozivu da uvuče ostatak sveta u rat.

Cela jedna tema pod nazivom Globalna saradnja mahom je posvećena ratu u Ukrajini sa nazivima nekih panela „Rusija: Šta dalje?“ i „Hladni rat 2.0“.

Takođe veoma brojne delegacije imaju Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, mada nema panela na kojima se raspravlja o osmogodišnjem ratu u Jemenu niti o tamošnjoj humanitarnoj katastrofi.

Mada licemerje davoske elite nije ništa novo. Već godinama jedna od dve glavne teme su klimatske promene i o njima raspravljaju bogataši kao što su Bil Gejts ili Al Gor koji su dojezdili do Davosa u svojim privatnim mlaznjacima. Inače oko 1.500 takvih privatnih letelica stiglo je prethodnih dana u Švajcarsku i emitovalo oko devet tona CO2.

Deo folklora skupa SEF-a u Davosu su i protesti ekoloških i levičarskih aktivista koji su se i ove godine tradicionalno sukobili sa policijom u Cirihu pred početak foruma.

Poslovni forum u Davosu trebalo je da se održi od 17. do 21. januara, ali je zbog korone ostao samo na onlajn obraćanjima i zato je odložen za 23. do 26. maja.

Ma njemu učestvuje oko 2.500 gostiju, a ukupno 310 javnih ličnosti. Od toga 50 šefova država i vlada, 30 ministara inostranih poslova, 43 ministra finansija i/ili ekonomije, 27 ministara trgovine i/ili industrije, sedam guvernera centralnih banaka i još desetine ministara informisanja, tehnologije, ekologije, rada, transporta i odbrane.

Srbiju će predstavljati predsednik Aleksandar Vučić koji će prisustvovati panelu „Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana“, kao i u diskusiji na temu „Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti“.

Iz regiona na skupu će biti hrvatski premijer Andrej Plenković i ministar ekonomije Davor Filipović, premijer Kosova (označenog sa zvezdicom) Aljbin Kurti i premijer Crne Gore Dritan Abazović.

EU će predstavljati sami vrh, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen i Robert Mecola, predsednik Evropskog parlamenta, šest ministara odnosno komesara, kao i predsednica ECB Kristin Lagard. U Davosu će se pojaviti i Olaf Šolc, nemački kancelar,

Isak Hercog, predsednik Izraela, dok brojnu američku delegaciju predstavlja ministar trgovine i 20 kongresmena i senatora, kao i Al Gor, bivši potpredsednik SAD.

Teme foruma ova četiri dana biće „Kako spasiti planetu“ koja će se baviti ekologijom i klimatskim promenama, „Poštenija ekonomija“ koja će se baviti ekonomijama u usponu od Latinske Amerike, preko Bliskog istoka i Afrike do Pacifika.

Takođe, teme su i standardno digitalizacija i rad u vreme tehnoloških promena, moderno poslovanje opet uglavnom iz ugla digitalizacije, i naravno zdravstvo kojim dominira pandemija korone.