Ruska cena za gas preko Ukrajine – 2,6 milijardi dolara

… jer bi u suprotnom transport „plavog energenta“ iz pravca Severnog toka 2 bio skuplji, što bi moglo da se odrazi i na povećanje cena gasa u maloprodaji.

Putin je to izjavio nakon sastanka sa Donaldom Trampom, predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, u Finskoj, međutim, takvu odluku Moskve uslovio je ukidanjem presude arbitražnog suda u Stokholmu koja predviđa da Ukrajina ima pravo da pleni imovinu Gasproma kao kompenzaciju zbog neisporučenih količina gasa, u vrednosti od 2,6 milijardi dolara. Rusija smatra da se u odluku te arbitraže umešala politika i zato je ne smatra pravednom i poštenom, te zahteva njeno ukidanje. Kada je čuo izjavu Putina, i Tramp je po prvi put ublažio svoje stavove kada je reč o gasu, ponovivši da gasovod Severni tok 2 nije dobar za Nemačku, ali da to nije stvar SAD. Ta izjava je shvaćena kao ublažavanje američkog stava na tu temu, to jest kao signal da se Vašington neće protiviti realizaciji tog projekta.

Nikola Rajaković, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu energetike, kaže za Danas da su izjave date u Helsinkiju, nakon susreta Trampa i Putina ohrabrujuće ali da ipak ne treba donositi preuranjene zaključke zbog toga što američki predsednik veoma često zna da promeni svoje mišljenje i izjavi nešto sasvim suprotno.

– S obzirom na takav imidž Donalda Trampa treba biti oprezan i sačekati da se vidi šta će se desiti. On se sigurno neće odreći težnje da ta zemlja izvozi što veće količine gasa u Evropu i u tom smislu Severni tok 2 predstavlja konkurenciju. Međutim, treba naglasiti i to da se američki gas do Evrope doprema brodovima te je prevoz veoma skup, a troškovi proizvodnje u Rusiji niži tako da objektivno američki gas, prvenstveno kada je reč o ceni, ne može da konkuriše Gaspromovom – navodi naš sagovornik.

On dodaje da bi za potrošače gasa u Srbiji bolje rešenje bilo da se tranzit gasa i dalje obavlja preko Ukrajine jer ne bi bilo bojazni od povećanja maloprodajne cene zbog viših taksi.

– Moglo bi se reći da bi to bilo povoljnije rešenje za krajnje korisnike gasa u Srbiji nego transport iz pravca Severnog toka 2. Taj gas bi putovao duže i preko teritorije nekoliko zemalja, što bi moglo da utiče na veće tranzitne takse a time i cene za potrošače. Za nas u Srbiji svakako najbolja opcija bi bila da se gasom snabdevamo iz pravca Turskog toka. Taj gas bi bio najjeftiniji od svih opcija koje smo razmatrali a Srbija bi bila i tranzitna zemlja što znači da bi ubirala novčana sredstva potrebna budžetu – navodi Rajaković.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže da je Putinov zahtev o ukidanju odluke arbitraže u Stokholmu potpuno racionalan jer je u nju definitivno bila umešana politika.

– Ako bi se došlo do kompromisa i ako bi Rusija nastavila da bar deo količina svog gasa transportuje preko Ukrajine, to bi bilo dobro za potrošače u Evropi. NJima je ruski gas potreban a SAD bez obzira šta govore nisu u stanju da im obezbede dovoljne količine. Shodno tome zemljama Evropske unije odgovara da se dogovore sa Rusima. S druge strane, problem sa transportom preko Ukrajine je to što je bilo slučajeva da ta zemlja prisvaja za sebe one količine gasa koje su namenjene tranzitu ka drugim evropskim zemljama a distributivna mreža je zastarela i u nju se ne ulaže dovoljno. Ako se to uzme u obzir, ne može se reći da bi potrošači u Srbiji pretrpeli veliku štetu ako bi tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu bio ukinut. S obzirom da je distributivna mreža Severnog toka novija i modernija ne mora da znači da bi cena tranzita bila skuplja tom trasom a ruska strana uvek može da ponudi i nižu cenu gasa kako ne bi došlo do poskupljenja u maloprodaji – zaključuje naš sagovornik.