Ruski gas u evropskom energetskom miksu

Trenutno se mnogo diskutuje o ulozi prirodnog gasa u energetskom miksu, izvorima snabdevanja i obimu potražnje u budućnosti. U Gaspromu dileme nema – uvereni smo da je evropsko tržište već odgovorilo na sva pitanja koja su političari i mediji postavili. Često se može čuti da da je Evropa preterano zavisna od ruskog gasa i da nema potrebe za novim količinama tog energenta. Međutim, situacija je sasvim suprotna – potražnja za gasom raste. Ilustracije radi, Gasprom je ove godine postavio tri izvozna rekorda (isporuke na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou). U prvih 11 meseci, Gasprom je isporučio 162,7 milijarde kubnih metara gasa, što je najveća količina ikada isporučena. U novembru 2016. ostvaren je apsolutni rekord, od 17,6 milijardi kubnih metara, u mesečnim isporukama. I još jedan podatak – naš izvoz je 29. novembra iznosio 614,5 miliona kubnih metara. Ove cifre su najbolji dokaz da, čak i kada postoje alternative, ruski gas ostaje najkonkurentnija i najpoželjnija roba u Evropi.

Naravno, prva isporuka američkog tečnog gasa bila je značajan događaj, ali je imala samo simbolično značenje. Ipak, ostaje pitanje: da li je TPG sposoban da istisne ruski gas iz cevovoda. Hajde da pogledamo realnost na tržištu. Nesporno je da TPG ima neke očigledne prednosti, koje omogućavaju preusmeravanje zaliha u realnom vremenu, jer nije ograničen sistemom gasovoda. Međutim, ako stavimo po strani impresivnu fleksibilnost, onda se suočavamo sa činjenicom da se TPG isporučuje tamo gde se može prodati po višoj ceni. Podaci, međutim, govore da nije došlo do velikog povratka TPG u Evropu. Umesto toga, isporuke iz SAD su ograničene na nekoliko kontingenata. I dok je u 2016. godini uvoz TPG u Evropu stagnirao, izvoz Gasproma je za 11 meseci porastao za impresivnih 17,1 milijardi kubnih metara. Da li će potražnja za gasom dugoročno rasti? Mi smo uvereni da hoće. Iako mnogi sumnjaju u ulogu prirodnog gasa u evropskom energetskom miksu, realnost pokazuje da potrošnja gasa raste. Tako je, recimo, u prvih devet meseci ove godine, potrošnja gasa u Evropi porasla za gotovo četiri odsto, a eksperti procenjuju stabilan rast i u narednim decenijama. Prema konsenzus prognozi, do 2035. godine, potreba za dodatnim količinama iznosiće minimalno 120 milijardi kubnih metara. Kako bi se ispratio rast potrošnje sutra, danas se moraju doneti ekstenzivne investicione odluke.

Naši novi projekti u Evropi često su predmet kritike. Optužuju nas da hoćemo da vežemo Evropu za Gasprom, odnosno da povećamo zavisnost od ruskog gasa. Međutim, treba shvatiti da ova zavisnost nije jednostrana, već međusobna. Zarada od naših investicija u proizvodnju i tranzit gasa, vrednih više milijardi dolara, zavisi od potražnje. A kada se uključimo u takve projekte, nismo manje zavisni od Evrope, ali mi se ne bojimo prevelike zavisnosti. U poređenju sa drugima u našoj branši, Gasprom ulaže u budućnost energetske bezbednosti Evrope. Pomenuću u tom kontekstu naš novi projekat – Severni tok 2, koji će obezbediti isporuke gasa Evropi po konkurentnim cenama, iz jednog od najvećih polja gasa u severnoj Rusiji, i to posredstvom direktne linije koja je 1,5 puta kraća od postojeće. Kako bi se povećale isporuke gasa južnoj Evropi, radimo na projektu Turski tok. Treba, takođe, naglasiti da se naše isporuke gasa zasnivaju na jednoj od najvećih resursa na svetu, kapaciteta 36.000 milijardi kubnih metara. Ono što Gasprom nudi Evropi nije trenutna dobit, već kompleksno dugoročno rešenje. Za uzvrat očekujemo sigurnu potražnju i investiciono okruženje, a ne varljive ideje kontroverzne geologije i ekonomije. Neka obostrano poverenje, realan pristup i racionalno razmišljanje budu ključne reči naše poslovne saradnje u Novoj godini!

Autorka je generalna direktorka Gasprom eksporta