Ruski trgovinski lanac MERE uskoro u Srbiji

Prema pisanju portala Retail Srbija, MERE bi u Srbiji otvorio 100 radnji, a svaka bi se prostirala na nekih 1.000 kvadratnih metara.

Ono što je posebno zanimljivo za potrošače, ne toliko za konkurenciju, u 10 zemalja u kojima ovaj lanac maloprodaje posluje njihova politika zasniva se na niskoj ceni. Tako su, kako je Retail Srbija objavio najavili da će biti i u Srbiji.

Svake godine u poslednjih nekoliko nešto u Srbiji zatrese maloprodajno tlo, pre nepune dve godine Lidl je otvorio prve radnje u Srbiji i napravio bum za kratko vreme, otkinuvši za nekoliko meseci više od tri odsto kolača ostalim učesnicima.

Kasnije je taj kolač dodatno porastao na više od 10 odsto, a potrošačima doneo još nešto – pojedine niže cene kod konkurentskih i izbor koji do sada nisu imali.

To, međutim, nije mnogo uticalo na poslovanje, prihodi možda jesu bili manji“starim“ trgovinskim lancima, ali niko nije zatvorio radnje. Marketi poput Arome koja se širi po Beogradu ili Amana koji je poslovanje sa beogradskog okruga proširio i na jug zemlje kupivši prodavnice Orion pravi su primer da konkurencija može da deluje i stimulativno.

Prostora očigledno ima za sve, čak i za ruski lanac, u čijim se radnjama na policama već nalaze neki srpski proizvodi poput Svislajona.

Da se uklopi u atmosferu MERE, smatra saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović, neće imati problema jer u Srbiji, kako kaže, postoji jak ruski sentiment.

„U zavisnosti od strategije i toga koliko bude i na koji način se širio verujem da će postepeno osvojiti naše tržište i ako bude ulazio sa većim brojem objekata kako je najavljeno pretpostavljam da će krenuti iz Beograda i drugih velikih centara“, ističe Đogović za Danas.

On podseća da je tržište maloprodaje u Srbiji trenutno raspoređeno i da veliku ulogu imaju Delez, Idea, Merkator, DIS, odnedavno i Lidl, ali da je Rusima Srbija idealna za plasiranje njihove robe.

„Trebaće vremena da se rašire, ali će uspeti zahvaljujući tom sentimentu koji ovde postoji prema Rusiji jer se ovde sve što je rusko uvek primi“, napominje Đogović.

Prema prvim najavama da ruski lanac u Evropi poznat kao MERE planira otvaranje 100 prodavnica u Srbiji najavljeno je i da će cene proizvoda na njihovim policama biti niže za 20 odsto.

„Mislim da će njihova politika biti dalje snižavanje cene, naročito kada tek uđu na tržište. Ovde je cena glavni faktor. Osim toga, oni će potrošačima u Srbiji ponuditi paletu svojih proizvoda za koje mi vrlo malo znamo, nepoznanica su nam, tako da će i ne to da igraju. Bez obzira na kvalitet, biće to nešto novo“, naglašava naš sagovornik.

On je ubeđen da će se ako i kada dođu, Rusi prilagoditi cenama ovde i ponuditi niže, a da uz to i taj ruski sentiment koji postoji kod nas kao i širenje asortimana imaju šansu na srpskom tržištu.

MERE je deo Torgservis grupe koja posluje na više od 800 lokacija u 10 zemalja. Postoji od 2009. U našoj blizini imaju radnje u Rumuniji, plan je da se širi i na Grčku. Njihova poslovna politika je rad direktno sa proizvođačima, stroga kontrola kvaliteta i niska marža.

Lanac sa sedištem u sibirskom Krasnojarsku posluje uglavnom u manjim gradovima, a prošle godine stigao je i u Nemačku, gde je, prema pisanju Dojče Vele, već posle sedam dana bio primoran da zatvori svoju prvu radnju u Lajpcigu – zbog velike potražnje i nestašice zaliha.

Pola kilograma kafe je u tom trenutku koštalo dva evra, što je, kako navodi DW, bilo upola cene u odnosu na Lidl i Aldi. Ono što je zaparalo oči potrošačima jeste taj „sirovi“ nastup ruskog lanca gde više podseća na skladište nego na prodavnicu. Dok imaju šta da kupe po nižoj ceni, međutim, potrošačima u Lajpcigu to nije smetalo.

„Za ljude koji nemaju mnogo novca ovo je jeftina alternativa. Možda ne možete ovde da obavite kompletnu nedeljnu kupovinu, ali možete da nabavite meso, kobasice i dobijete proizvode po niskim cenama“, rekla je redovna mušterija u ruskom lancu za DW.

Rano je govoriti o tome koliko bi MERE kada dođe mogao da zauzme na našem tržitšu, pogotovo što ne postoji neka svežija analiza stanja na tržištu maloprodaje kod nas od one koju je uradila Komisija za zaštitu konkurencije iz 2018, što je bilo pre dolaska Lidla. Tada je ovom nemačkom igraču predviđano pet do sedam odsto učešća na tržištu.

Prema analizi KZK iz 2018, pokazalo se, da su do tada vodeći prodavci na malo u periodu od 2014 do 2016, gledajući prihode koje ostvaruju, bili Delez sa 21 odsto učešća na tržištu i Merkator sa nekih 16 odsto.

Gledajući i po regionima ova dva maloprodajna lanca su dominirala, a deset najvećih u Srbiji zauzimalo je 55 odsto u ukupnom prometu, dok su svi ostali učesnici pojedinačno imali manje od jedan odsto tržišnog učešća.

Treći najveći učesnik na tržištu je bio DIS sa 3,56 odsto učešća, potom Aman i Univereksport sa 3,48, odnosno 3,20 odsto. U prvih deset su bili Gomex sa više od dva odsto i Metro, Quattro, PerSu i Vero.