Rusko njet za kupovinu Petrohemije

Još u vreme pregovora o kupovini Naftne industrije Srbije ruski državni gigant je jasno stavio do znanja da ga to postrojenje ne interesuje i do danas nije promenjen stav po tom pitanju, kaže za Danas dobro obavešten izvor u energetskom sektoru.

Naš sagovornik ističe da je Gasprom njeft kao vlasnik NIS-a zainteresovan za opstanak i dobro poslovanje Petrohemije jer ta kompanija kupuje primarni benzin koji proizvodi Rafinerija nafte u Pančevu i da kao manjinski akcionar NIS daje maksimalan doprinos kako bi Petrohemija beležila pozitivne poslovne rezultate.

Podsećanja radi, nakon što je proglašen unapred pripremljeni plan reorganizacije u Petrohemiji država je deo potraživanja poverilaca Petrohemije otpisala, a deo dugovanja konvertovala u kapital kompanije pa je na taj način NIS postao vlasnik ukupno 21 odsto akcija tog preduzeća. Većinski vlasnik Petrohemije je država sa 76 odsto akcija u svojim rukama dok tri odsto pripada ruskoj naftnoj kompaniji Lukoil.

– Gasprom njeft ima interes da kroz aktivnosti NIS-a kao manjinskog vlasnika unapređuje poslovanje Petrohemije i na tom planu je dosta učinjeno, primera radi ojačavanjem menadžmenta angažovanjem stručnjaka sa iskustvom iz multinacionalnih kompanija i unapređenjem operativne efikasnosti fabrike. S obzirom da NIS kontroliše deo akcija Petrohemije i da prodaje primarni benzin toj fabrici u interesu Rusa je da ona funkcioniše na zadovoljavajući način. Međutim to ne znači da je Gasprom njeft voljan da kupi Petrohemiju. U ovom trenutku bar, stvari uvek mogu da se promene, poslovodstvo ruske kompanije je kategorično protiv toga. Osnovni razlog je taj što se Gasprom njeft ne bavi biznisom iz oblasti petrohemije a da bi fabrika poslovala stabilno na duže staze potrebna su velika ulaganja u iznosu do oko 200 miliona evra – navodi naš sagovornik.

Jedan od razloga zašto je Petrohemija neinteresantna za Gaspom njeft je i taj što Rusija na svojoj teritoriji već sada gradi velike petrohemijske komplekse u saradnji sa Kinezima, tako da je postrojenje u Pančevu iz te perspektive uopšte ne zanima. Međutim, stručna javnost smatra da Rusi ipak mogu da pomognu Petrohemiji da opstane bez da je kupe.

Naime, Rafinerija nafte Pančevo, u vlasništvu NIS-a i Petrohemija su tehnički povezani. Između ta dva objekta postoji podzemni produktovod kojim se iz Rafinerije nafte Petrohemija snabdeva sa 600 hiljada tona primarnog benzina, osnovne sirovine potrebne za proizvodnju u tom hemijskom kompleksu, bez bilo kakvih troškova transporta za NIS.

Stoga bi ta kompanija mogla da sklopi dugogodišnji ugovor, na 10 ili 15 godina, kojim bi se Petrohemiji garantovalo sigurno i dovoljno snabdevanje primarnim benzinom. S obzirom da će se sve više smanjivati broj automobila koji koriste gorivo na račun električnih vozila Rusi bi tim dugoročnim ugovorom sa Petrohemijom rešili plasman primarnog benzina za koji bi izgubili kupce zbog korišćenja električnih automobila.

S druge strane, Petrohemija bi radila punom parom, proizvodila bi i izvozila, što bi moglo da motiviše nekog od stranih investitora da kupi tu pančevačku fabriku, uloži u njenu modernizaciju i takvim uslovima beleži profit, smatra stručna javnost u Srbiji. Jedno od rešenja je i da država zadrži Petrohemiju u svom vlasništvu i ponaša se kao odgovoran vlasnik i ulaže u njenu modernizaciju.

Državi u toj varijanti ide naruku da je cena petrohemijskih proizvoda na tržištu visoka pa je Petrohemija jedan od većih domaćih izvoznika i posluje u plusu.

Petrohemija je u proteklom periodu uspešno reorganizovana, posluje pozitivno i obezbeđuje plate za 1.450 zaposlenih. Iz sopstvenih sredstava trenutno se sprovode investicije, najveće u poslednjih tridesetak godina, vredne 20 miliona evra, koje treba da povećaju proizvodnju za 23 odsto.

Do oktobra bi trebalo da bude postavljena četvrta proizvodna linija kao i nova linija za pakovanje, a novi kontrolno-upravljački sistem je već u funkciji. Ipak, za sigurno egzistiranje Petrohemije na tržištu potrebno je investirati u novu fabriku polipropilena a za to je potrebno između 150 do 200 miliona evra i država planira da tu sumu obezbedi potencijalni kupac te pančevačke fabrike.