Ružić: Nikome se neće odmah ni povećati ni smanjiti zarada

Naredna godina, naime, predviđena je za usaglašavanje tog i zakona o zaposlenima u javnim službama, o čijem nacrtu je upravo završena javna rasprava a predviđeno je da takođe stupi na snagu prvog dana 2018.

To znači da će oko 2.000 trenutno postojećih poslova, svrstanih u više hiljada radnih mesta, biti svedeno na 870, a sve institucije biće dužne da usaglase svoju sistematizaciju sa tim katalogom. Pri tom, novi zakon predviđa obavezu da direktor taj akt usaglasi sa sindikatima. Potom ide vrednovanje radnih mesta, što znači da u kasnijoj fazi neće biti ista plata medicinske sestre koja radi na šalteru i one koja ima smene u urgentnom centru.

– Ovi zakoni su deo kompletne reforme sistema plata i radnih odnosa u javnoj upravi. Oni uvode red u sistem koji je bio neupravljiv, netransparentan i nepravedan i koji je ostavio negativne posledice na kvalitet usluga koje pružamo građanima, ali i na samu motivaciju zaposlenih da pružaju te usluge – kaže za Danas Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave i najavljuje pravičnu raspodelu novca, veću zaštitu zaposlenih i nagrađivanje kvalitetnih i posvećenih kadrova.

On kaže da su se tokom javne rasprave čule i pohvale na račun uređenja sistema, koje se povezuju i sa drugim sistemskim rešenjima, poput reforme inspekcijskog nadzora ili upravnog postupanja.

– To je dobro, jer svi želimo da imamo efikasniju i profesionalniju upravu. No, takođe, čuli smo i o problemima malih plata i tu moram da podvučem da ovi zakoni neće nikom umanjiti trenutne plate niti mogu doneti nekom trenutno povećanje plata. Ovi zakoni mogu da urade jako važnu stvar da bi do tih povećanja došlo – možemo da definišemo ko koliko za koji posao prima platu i koliko treba da se vrednuje njihov rad. A kolika povećanja će biti – o tome moramo da vidimo u skladu sa uštedama koje ostvarujemo u budžetu i to svakako moramo pitati i nadležno ministarstvo finansija, jer Vlada ozbiljno razmatra sve mogućnosti da do tih povećanja i dođe – objašnjava Ružić i ukazuje da je do sada moglo da se dogodi da neko manje radi a ima istu platu kao kolega, što bi novim zakonom trebalo da se ispravi.

Inače, novim zakonom o zaposlenima u javnim službama predviđen je obavezni konkursni postupak za zasnivanje radnog odnosa, mada će oni koji već rade u javnom sektoru i bez toga moći da se premeštaju od jedne do druge javne službe. O najboljim kandidatima na konkursu odlučivaće komisije, čime se ukida diskreciono pravo direktora po tom pitanju. Takođe, vrednovanje rada je jedna od značajnijih novina na kojoj će se raditi naredne godine kako bi od 2019. ušlo u primenu, pri čemu će se o standardima za pojedinačna radna mesta izjašnjavati i sindikati. Uvode se, takođe i novi osnovi za uvećanja plate, pa će na to moći da računaju zaposleni koji zbog prirode posla moraju da „pokrivaju“ i radno mesto kolege koji je, na primer, na bolovanju, ili za rad nedeljom u zdravstvu, što je do sada bila (obično neispunjavana) obaveza po kolektivnom ugovoru ali ne i prema zakonu.

U Ministarstvu državne uprave kažu da je tokom javne rasprave iznet jedan broj primedbi koje su posledica nepreciznog tumačenja odredbi iz nacrta, ali obećavaju da će u konačnom tekstu te formulacije biti preciznije.

Novi raspon zarada

Među novinama koje su predviđene novim setom zakona, nalazi se i obaveza evidentiranja dolaska i odlaska sa posla, daje se mogućnost prelaska zaposlenog u drugu javnu instituciju, ali samo na mesto iste kvalifikacije, a u novim koeficijentima na osnovu kojih se određuje zarada, kretaće se od 1,1 do 8,35 dok je do sada raspon između najniže i najviše plate iznosila 1:5.