RZS uradio veliku reviziju BDP-a: Privredni rast u 2023. povećan na 3,8 odsto

Prethodne procene RZS-a, ali i drugih nacionalnih (Ministarstvo finansija, NBS) i međunarodnih finansijskih institucija (Svetska banka, MMF) bile su da je BDP prošle godine u odnosu na 2022. povećan za 2,5 odsto.

Istovremeno je RZS objavio i veliku petogodišnju reviziju BDP-a koja je obavljena ove godine za bruto domaće proizvode u periodu od 1995. do 2022. godine u skladu sa „Evrostatovim programom tj. ciklusom velike revizije“.

Kao rezultat, BDP u 2022. godini je povećan sa 2,5 na 2,6 odsto, a u 2021. sa 7,7 na 7,9 odsto. U 2020. godini recesija je produbljena sa 0,9 na jedan odsto.

„Velika revizija BDP-a i sistema nacionalnih računa u 2024. godini omogućila je značajno bolju usklađenost metodologije obračuna BDP-a sa Evropskim sistemom nacionalnih računa kao i bolji kvalitet sistema nacionalnih računa u pogledu preciznosti, pouzdanosti, obuhvatnosti i usklađenosti sa granskim statistikam (eng. cross domain consistency). Na kraju, možemo reći da Velika rezvija u 2024. godini predstavlja još jedan značajan korak u finalizaciji usklađivanja Republičkog zavoda za statistiku sa evropskom statističkom regulativom, standardima i praksom u oblasti nacionalnih računa“, navodi se u saopštenju RZS.

U 2023. godini najznačajnije učešće u formiranju BDP-a imali su: sektor prerađivačke industrije, 13,3%, sektor trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, 10,4% i sektor informisanja i komunikacija, 7,4%.

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, učešće izdataka za individualnu potrošnju sektora domaćinstava iznosilo je 61,7%, izdataka za individualnu potrošnju sektora države 9,3%, izdataka za kolektivnu potrošnju sektora države 7,8%, bruto investicija u osnovna sredstva 23,4%, izvoza dobara i usluga 55,1% i uvoza dobara i usluga 59,4%.

Posmatrano po delatnostima, u 2023. godini ostvaren je značajan realni rast bruto dodate vrednosti (BDV) u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, 94,9%, sektoru usluga smeštaja i ishrane, 17,8% i sektoru stručnih, naučnih i tehničkih delatnosti, 11,9%.

Realni pad BDV-a zabeležen je u sektoru poslovanja nekretninama, 8,0%, sektoru snabdevanja vodom i upravljnja otpadnim vodama, 2,7% i sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, 2,4%.

Posmatrano sa rashodne strane, realni rast zabeležen je kod sledećih agregata: izdaci za individualnu potrošnju sektora domaćinstava, 0,6%, bruto investicije u osnovna sredstva, 9,7% i izvoz dobara i usluga, 2,7%. Realni pad zabeležen je kod kolektivne potrošnje sektora države, 4,2%, izdaci za individualnu potrošnju  sektora države, 0,9% i uvoza dobara i usluga, 1,6%.