foto BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆDirektor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević reagovao je na tekst novinara ekonomske rubrike Danasa Vojislava Stojsavljevića pod naslovom „Smanjena potrošnja hleba, jaja, krompira“, objavljenog u štampanom i elektronskom izdanju našeg lista. Tekst gospodina Kovačevića objavljujemo u celosti, uz kratak komentar redakcije.
„Tekst „Smanjena potrošnja hleba, jaja, krompira“, uslovio je potrebu RZS-a da pojasni i dopuni zapažanja autora o kretanju potrošnje prehrambenih proizvoda i stope apsolutnog siromaštva u Srbiji.
Podaci „Ankete o potrošnji domaćinstava“ pokazuju da je u periodu od 2011. do 2021. godine došlo je do promene strukture potrošnje prehrambenih proizvoda u domaćinstvima, kao što je navedeno u tekstu. Razloge za ove promene treba tražiti u promeni strukture domaćinstava, odnosno smanjenju broja stanovnika, porastu prosečne starosti stanovništva, kao i u promenama potrošačkih navika domaćinstava, kao i porastu standarda domaćinstava (rastu plata, penzija i drugih izvora prihoda domaćinstava, rastu zaposlenosti).
Prosečan građanin Srbije u periodu od deset godina, smanjio je potrošnju hleba i peciva, mleka i ribe, ali je povećao potrošnju svih vrsta mesa, jogurta, kiselog mleka i ostalih mlečnih proizvoda, testenina i proizvoda od brašna. Godišnja potrošnja junećeg mesa je skoro duplirana, a kada posmatramo ukupnu potrošnju svih vrsta mesa povećana je za 23,3%, po članu domaćinstva, što ne predstavlja minimalno povećanje kako je navedeno u tekstu.
Promene u potrošačkim navikama domaćinstava mogu se uočiti posmatranjem strukture izdataka domaćinstava za ličnu potrošnju, koja je uglavnom stabilna tokom vremena, ali pokazuje porast udela izdataka domaćinstava za restorane i hotele sa 2,0% na 3,2%. Ova grupa izdataka, prema COICOP Klasifikaciji lične potrošnje po nameni, obuhvata i izdatke domaćinstava za kupovinu gotovih jela pripremljenih u svim vrstama ugostiteljskih objekata koja se nose ili dostavljaju na kućnu adresu, usluge keteringa i sl.
Kada posmatramo kretanje stope apsolutnog siromaštva, u periodu od 2011 – 2020. godine, primetan je njen rast do 2014. godine, kada je iznosila 7,6%, a nakon toga je u postepenom padu, do 6,9%, koliko je iznosila 2020. godine.
Stopa apsolutnog siromaštva u Republici Srbiji, izračunava se na osnovu linije apsolutnog siromaštva, koja je konstruisana 2006. godine, prema metodologiji Svetske banke i u 2006. godini iznosila je 8,8%. Metodologija Unicefa ne sledi metodologiju Svetske banke i kao takva ne omogućuje valjanu uporedivost. Praćenje apsolutnog i relativnog siromaštva je obaveza zvanične statistike prema anketama (APD i SILC) koje slede metodologiju Evrostata, odnosno Svetske banke.
Kao indikator za izračunavanje linije apsolutnog siromaštva koristi se agregat potrošnje domaćinstava. Linija apsolutnog siromaštva izračunata 2006. godine, prilagođava se za svaku godinu primenom indeksa potrošačkih cena.
Analiza Unicefa o proceni stope apsolutnog siromaštva, koja je navedena u tekstu, rađena je na osnovu Ankete o potrošnji domaćinstava iz 2021. godine, pri čemu su se autori opredelili za korišćenje agregata prihoda kao indikatora siromaštva. Kao što je navedeno u publikaciji, rezultati su procenjeni na osnovu agregata prihoda, a ne agregata potrošnje. Stoga se rezultati razlikuju od objavljenih podataka, pošto se u zvaničnim izveštajima siromaštvo izračunava na osnovu agregata potrošnje i zbog toga nisu uporedivi“, navodi se u reagovanju direktora RZS-a.
***
Komentar redakcije: Zahvaljujemo se RZS-u na iznetim opaskama. Tvrdnja gospodina Kovačevića da u tekstu piše da je potrošnja mesa minimalno povećana nije tačna i verovatno je rezultat nepažljivog čitanja teksta ili pogrešne interpretacije pročitanog. Ta tvrdnja se odnosi samo na svinjsko i pileće meso, što je jasno kako iz samog teksta tako i iz priloženog grafika. Ostatak komentara gospodina Kovačevića je manje – više prepričavanje teksta. Zahvaljujemo se na sugestiji da je potrošnja 34 od 46 vrsta prehrambenih proizvoda pala i zbog toga što ljudi sad više idu u restorane i hotele, tj. naručuju dostavu hrane. Ova tvrdnja, verujemo, ne zahteva poseban komentar. Što se tiče načina računanja i poređenja stope apsolutnog siromaštva, svi navodi gospodina Kovačevića odnose se na izjavu profesorke Gordane Matković te ih ne bismo komentarisali. Danas je obavestio profesorku Matković o reagovanju gospodina Kovačevića i objavićemo i njen odgovor, ako ga bude.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
