S Rusima sklopljen samo jedan ugovor, ostalo u magli 1Foto: FoNet Aleksandar Levajkovic

Iako je tokom Putinove posete Srbiji potpisano više od 20 raznih protokola, memoranduma i sporazuma, čak i jedan ugovor, malo ko može čak i okvirno da izračuna kolika je vrednost poslova na koje su stavljeni potpisi.

Jedina izvesna investicija i jedini ugovor u moru papira, potpisala je ispred Vlade Srbije potpredsednica i ministarka Zorana Mihajlović, a u ime ruske i srpske železnice direktori tih preduzeća. Jedino u tom ministarstvu znali su precizno da nam kažu šta je dogovoreno.

– Ukupna vrednost za projektovanje, izgradnju železničke infrastrukture u šta je uključen i Jedinstveni dispečerski centar iznosi 230 miliona evra. Od tog iznosa, oko 92 miliona evra je za izgradnju elektrotehničke infrastrukture na deonici Stara Pazova – Novi Sad, okvirna vrednost projektovanja i izgradnje dispečerskog centra je 127,4 miliona evra, a preostalih 10,7 miliona evra namenjeno je za izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju i modernizaciju pruge Beograd Bar, za deonice od Valjeva do Vrbnice, ukupne dužine 210 km. Precizne vrednosti za svaki projekat biće poznate nakon izrade tehničke dokumentacije – kažu u tom Ministarstvu.

Dodaju da će ti projekti biti finansirani iz novog kredita Ruske Federacije, s obzirom na to da je uspešno okončan prethodni aranžman sklopljen 2013. Ovog puta učešće kreditnih sredstava je 75 odsto vrednosti projekta dok će ostatak biti obezbeđen iz budžeta RS. Uslove kredita za nove projekte na železnici utvrdiće ministarstva finansija Rusije i Srbije.

Vrednost svih ostalih sporazuma, ma koliko da se ukazuje na njihov značaj, pogotovu kada je reč o sektoru energetike, za sada je još u magli. Praktično, potpisano je samo to da će dve strane otpočeti razgovore o tim temama.

Ipak, najveći stepen izvesnosti ima najavljeno proširenje kapaciteta gasnog skladišta Banatski dvor, sa 450 na 750 miliona kubnih metara i izgradnja kraka gasovoda Turski tok kroz Srbiju. Po rečima ministra rudarstva i energetike Aleksandra Antića definisani su početni koraci za obe strane. Ni on niti iko iz delegacije tokom boravka u Beogradu nije pominjao vrednost trase gasovoda kroz Srbiju, ali ruski dnevni list Komersant, izveštavajući o poseti navodi da je „Putin uverio domaćine da je Rusija spremna da izgradi krak Turskog toka preko srpske teritorije i da uloži 1,4 milijarde dolara“.

Taj projekat je komentarisao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je naglasio da će (za sada nepoznate) troškove izgradnje podeliti ruska i srpska strana. Rekao je da se još ne zna u kom obimu i procentu i dodao da je to od ogromnog značaja za Srbiju. Vučić je naglasio i da je druga važna vest najavljeno povećanje kapaciteta gasnog skladišta Banatski dvor, ali se ni za tu investiciju, koju bi trebalo da realizuju Gaspromneft i Srbijagas, ne zna vrednost. Iz Srbijagasa nismo dobili odgovor na pitanje ni koliko će koštati niti ko će obezbediti potrebna sredstva.

Slična je situacija i sa najavljenim remontom „Đerdapa 2“. Sporazumom je samo utvrđeno da će o tom poslu biti razgovora a oni su i inače logični jer ruska kompanija „Silovie mašini“ završava remont “ Đerdapa 1″, a obe hidrocentrale izgrađene su po ruskoj tehnologiji. Koliko je novi planirani posao vredan i ko će ga platiti, budžet, Elektroprivreda iz sopstvenih sredstava ili komercijalnog kredita, ili neka nova opcija. Ni iz EPS-a juče nismo dobili odgovor na to pitanje.

Isto je i sa ostalim memorandumima, sporazumima, protokolima i izjavama o saradnji. Oni su bez obavezujućih elemenata i bez konkretnih finansijskih detalja.

Od tih dokumenata trećina se odnosi na inovacije i digitalizaciju. Među najznačajnijim sporazumima je onaj koji se tiče korišćenja atomske energije u mirnodopske svrhe, koji su potpisali generalni direktor „Rosatoma“ Aleksej Lihačov i ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović. Takođe, ministar Popović je potpisao i Memorandum o razumevanju o rusko-srpskoj saradnji u oblasti razvoja digitalnih tehnologija. Pored toga potpisan je i Memorandum o razvoju inovacija u sektoru električne energije. Pomalo na čuđenje domaće javnosti, zaključen je i sporazum o rusko-srpskoj saradnji u oblasti istraživanja i korišćenja kosmičkog prostora u mirne svrhe, na koji je svoj potpis stavio generalni direktor „Rosksmosa“ Dmitrij Rogozin.

Juče nismo uspeli da dobijemo detaljnije informacije iz Popovićevog kabineta o eventualnoj vrednosti projekata koji bi se realizovali iz ovih memoranduma, ali je to na jučerašnjoj konferenciji za novinare učinio predsednik Vučić. On je objasnio da se nuklearna energija koristi u farmaciji, a sonde za istraživanje, koje se pominju kao deo sporazuma o istraživanju kosmosa, koriste se u poljoprivredi.

Neki konkretniji rezultati mogli bi se očekivati iz sporazuma o saradnji između Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF) i Razvojne agencije Srbije (RAS). U RAS-u objašnjavaju da će kroz ovaj vid saradnje sa ruskim Fondom biti obezbeđen dodatni izvor finansiranja za investicije domaćih brzorastućih preduzeća. „Posebno je važno što će biti reč o ulaganjima u kapital kroz sticanje udela, akcija u domaćim kompanijama“, navodi se u odgovoru RAS-a koji nije precizirao o kom iznosu investicija se radi. Međutim, Raša tudej juče je prenela izjavu šefa RDIF-a Kirila Dmitrijeva po kojem se radi o 500 miliona dolara u naredne dve godine.

– Ulagaćemo, na primer, u razvoj projekta PhosAgro. Ovde imaju veliku bazu za đubriva i razmatraju mogućnost da je prošire zato što je je Srbija veoma dobar logistički centar za rusko đubrivo za Evropu – rekao je Dmitrijev.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari