Foto: Beta/Miloš Miškov - Miroslav Dragojević Projekat „EXPO 2027“ od odluke da bude dodeljen našoj zemlji sa sobom vuče određene nepoznanice, a jedna od najvećih jeste koliko će Srbiju ova izložba koštati i šta će ti troškovi obuhvatati. U skladu sa tim „velom tajne“ ide i najnovija procena ministra finansija Siniše Malog, prema kojoj je cena ovog projekta smanjena za više od pola prethodno predviđene.
Radovi na projektu „EXPO 2027“ uveliko su toku, barem prema rečima predstavnika vlasti, a 1. maja očekuje se i postavljanje kamena temeljca za izgradnju nacionalnog stadiona u Surčinu.
Međutim, javnost još uvek nije upoznata sa tim gde se završava projekat „EXPO 2027“, a gde počinju ostali projekti planirani kao deo vizije „Skok u budućnost – Srbija 2027“. Jedino što se zna jeste da je za sve to zajedno predviđeno ulaganje države od oko 18 milijardi evra.
„U EXPO neće biti uloženo više novca od milijardu ili milijardu i dvesta miliona evra“, rekao je ministar finansija Siniša Mali, gostujući na televiziji Pink.
Ovaj podatak je, međutim, u suprotnosti sa onima koje su pre Malog iznosili drugi predstavnici vlasti i ljudi uključeni u ovaj projekat.
Tako smo od ministra građevinarstva Gorana Vesića, zatim od Dušana Borovčanina, direktora preduzeća „EXPO 2027“, ali i od predsednika Srbije Aleksandra Vučića do sada čuli da će za ovu izložbu biti izdvojeno oko 2,5 milijardi evra.
To znači da je cena ovog projekta sada niža za oko 1,3 milijarde evra, a javnost nije dobila objašnjenje kako i zašto.
Kako je Mali došao da ove brojke i šta bi ona sve trebalo da obuhvati, nismo uspeli da saznamo. Iz Ministarstva finansija do objave ovog teksta nismo dobili odgovore na naša pitanja.
S druge strane, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić smatra da je jako čudno što je cena ovog projekta sada smanjena za više od pola.
„Od početka, tačnije od odluke o realizaciji tog projekta imamo nejasne i zbunjujuće poruke koje se šalju u javnost. U jednom trenutku vlast je sama sve velike projekte koji će se realizovati u Srbiji u narednih nekoliko godina povezala sa projektom EXPO, pa se u javnosti stekao utisak da EXPO košta 18 milijardi evra, a zapravo ta cena obuhvata i saobraćajnu strukturu, energetske objekte i razna druga ulaganja“, objašnjava on.
Tek nakon toga su, kako dodaje Arsić, predstavnici vlasti izašli sa nekom procenom koja približno odgovara troškovima organizacije sličnih izložbi, od oko 2,5 milijardi evra.
„Sada su izašli sa ovim trećim brojem, a to je verovatno posledica razlike u obuhvatu šta se sve podrazumeva pod EXPO. Da li se obuhvataju samo objekti koji će biti korišćeni za organizacije izložbi i smeštaj učesnika ili i pristupne saobraćajnice i neki drugi sportski sadržaji i slično“, pita Arsić.
On naglašava da predstavnici vlasti imaju obavezu prema građanima da detaljno prikažu strukturu troškova.
„Moraju da kažu da će, recimo, ti troškovi biti finansirani najpre iz kredita, ali da će se ti krediti vratiti iz poreza, odnosno iz sredstava građana. Da izađu sa nekom orijentacionom procenom koliko šta košta i šta se sve obuhvata tim projektom“, navodi Arsić.
On ponavlja da se tu sigurno radi o razlici obuhvata.
„Jednom uključuju jednu grupu projekata, drugi put neku drugu, a treći put treću… nije jasno da li taj projekat obuhvata i nacionalni stadion, da li obuhvata sportske centre, pristupne saobraćajnice i ostalo što je tu planirano“, kaže naš sagovornik.
Međutim, kako navodi, predstavnici vlasti smatraju da nemaju obavezu polaganja računa građanima i ljute se kad im neko postavi pitanje oko toga.
Sličnog mišljenja je i ekonomista i urednik publikacije „Strateo“ Saša Đogović, koji smatra da za ovo postoje dve mogućnosti.
„Mi ne znamo šta sve spada pod projekta EXPO, ne postoji javno ta specifikacija, pa je najverovatnije došlo do smanivanja investicija, odnosno redukovanja potreba, te je samim tim redukovana i cena“, objašnjava on.
Druga mogućnost je, kako dodaje, da je nešto izbačeno iz projekta.
„Moguće je da su pojedine stvari prebačene u ostale projekte, van ovog koji čini srž samog EXPO-a. Pa je ta vrednost niža zbog toga“, navodi Đogović.
Međutim, on pretpostavlja da je u pitanju ipak prva opcija.
„Verovatno su smanjene investicije, kako se ne bi prenapregnuo budžet i došlo do još izdašnijeg i dodatnog zaduživanja. Sada su to pokušali da racionalizuju kako bi očuvali budžetsku stabilnost“, smatra Đogović.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kaže da je iznos koji je izneo Mali približniji onome što je bilo predviđeno.
„Ovaj iznos je bliži, ali nije baš podudaran, onome što je bilo dokumentovano u predlogu budžeta za 2024. godinu, gde su ti troškovi za ovu i naredne dve godine bili projektovani na nešto više od milijardu evra, pri čemu je u tu kalkulaciju uključena i izgradnja nacionalnog stadiona“, objašnjava on.
Međutim, problem je, kako dodaje, što se još uvek ne zna šta sve tačno spada u ovaj projekat.
„S obzirom na dosadašnje protivrečne izjave predstavnika vlasti, vrlo je bitno koliki će biti troškovi za izložbu EXPO 2027 i šta sve ona obuhvata, odnosno šta sve čini te troškove“, naglašava on.
Nenadić ukazuje i na problem same transparentnosti u ovom projektu.
„Jako je bitno da se vidi i koji deo tih troškova će biti realizovan na osnovu posebnog zakona, koji je isključio primenu Zakona o javnim nabavkama“, podseća on.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić, takođe, smatra da je ovo neobična situacija.
„Donosioci odluka finansijske prirode uglavnom u svakoj prilici povećavaju iznos onoga što bi trebalo da se plati, a sada imamo neobičnu situaciju da je došlo do smanjivanja sa 2,5 milijardi, na 1,2“, kaže on.
Dugalić podseća da još uvek nemamo studiju izvodljivosti ni projekat za EXPO.
„Na osnovu toga može da se vidi koliki će biti ukupni troškovi i struktura tih troškova i na drugoj strani prihodi, odnosno očekivana dobit. Pa se na osnovu toga dalje donose odluke“, objašnjava on.
Umesto toga, kako dodaje, dobili smo lex specialis.
„Pa sad to što rade ne podleže sistemu javnih nabavki i nemom kontrolu sredstava koje se troše. Ne znamo na šta će te pare da se potroše“, upozorava Dugalić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
