Sa panela poslate različite poruke

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

  O interesovanju za ovogodišnje teme svedoči i podatak da je oko 30 panela i prezentacija pratilo osim poslovnog establišmenta i više od stotinu novinara. Prema oceni Vladislava Lalića, direktora Ikee za Srbiju, sama činjenica da je ovo najposećeniji forum do sada, govori da postoji veliki interes da se neke stvari promene.

Gordana Bukumirić, predsednica Izvršnog komiteta Unika osiguranja, ukazala je da su sa panela slate različite poruke, a jedna od njih je i da bi osiguravači morali da urade mnogo više na edukaciji ne samo pojedinaca, nego i kompanija. Ona je na podsećanje da je premijer Aleksandar Vučić, otvarajući Forum a pod pritiskom aktuelnih poplava u centralnoj Srbiji, pomenuo da je reč o bujičnim vodama, koje je teško kontrolisati pa su se i bogati Švajcarci opredelili da tu vrstu rizika rešavaju osiguranjem. Međutim, premijer je i naglasio da će svu štetu, ne samo na stambenim, već i na poslovnim, pomoćnim objektima i oranicama, država nadoknaditi.

– Osiguravajuće kuće ne mogu same da obezbede veliki obuhvat koji bi garantovao da se iz njihovih fondova nadoknadi šteta. Ako država uvek posle neke nepogode izađe i kaže kako će nadoknaditi svu štetu, ljudi neće imati potrebu da se osiguravaju. Problem je to što će u jednom trenutku i vlast doći u situaciju da preduzme teške i nepopularnije mere – da iz budžeta više ne izdvaja sredstva za odštetu. Zato je tema osiguranja, pokrenuta na ovom Forumu, izuzetno značajna, kao i odgovor na dilemu da li bi ono moralo da bude obavezno ili da ostane dobrovoljno, odnosno da ljudi sami preuzmu rizik za posledice nepogoda koje su se, prema ranijim statistikama, događale jednom u 50 ili 100 godina, ali sada već na svakih godinu-dve – kaže Bukumirić za Danas i dodaje da je i nakon nepogoda iz 2014. ta priča otvorena, ali da pomaka nije bilo.

Za Dragana Filipovića, predsednik i generalnog direktora Generali osiguranja Srbija, doprinos Foruma je i to što se pitanje osiguranja uopšte i pokrenulo.

– Na zapadu, posledice prirodnih nepogoda sa 90 odsto pokrivaju osiguravajuće kuće, dok se stanovništvu oko deset odsto naknade štete isplaćuje iz donacija ili državnih budžeta. Kod nas je 2014. po osnovu osiguravajućih polisa, od ukupno 1,5 milijardi evra isplaćeno svega dva odsto, sve ostalo su bile donacije i delom budžetska sredstva. Zapravo, donacije bi trebalo da budu samo dodatak, dok bi suština i najveći deo štete trebalo da bude saniran iz osiguranja. Verujem da će posle tog iskustva, ali i nakon ovogodišnjih poplava, nešto u navikama osiguranja biti promenjeno, a u našem Udruženju smo se, nezavisno od toga, dogovorili da pokrenemo veliku kampanju, edukativnu, i nadamo se da će te poruke da razume veći broj ljudi, a posebno da će da razbiju uverenje da je to skup postupak. Jer, zapravo nije, to je jeftin mehanizam koji ne može da spreči štetu, ali može da značajno pomogne u saniranju posledica – objašnjava Filipović za naš list.

On dodaje da Forum svake godine „okuplja sve više učesnika, sve su brojnije i raznovrsnije teme, kao i da se dosta zaključaka se u toku te godine i sprovede“.

Član Izvršnog odbora NLB Banke, Dejan Janjatović, tvrdi da se na ovogodišnjem Forumu, „pored toga što je najbrojniji, oseća i neka mnogo bolja energija nego što je bila na prethodnim skupovima“.

– Sama organizacija, teme koje su izabrane na panelima, diskusija koja se vodila, sve to je mnogo konkretnije i manje na teorijskom nivou nego što je to bilo prethodne godine. Ima i konkretnih predloga, kako određene stvari da se urede – ističe Janjatović za Danas uz napomenu da su dešavanja na Forumu unela novi optimizam u poslovni svet.

Prema njegovim rečima, tome su doprineli i neki konkretni predlozi koje vezuje za proglašenu „Godinu preduzetništva“, jer uspehu te inicijative umnogome mogu da doprinesu banke.

– Da bi se investicije ostvarile, potrebno je finansiranje, banke treba da obezbede dobre uslove, da daju dobre rokove, dobre kamate. Ono što ide na ruku malim i srednjim preduzećima je da su kamate na istorijski niskom nivou, garantuje im da mogu da pod nižim troškovima da reše investicije i uvećaju njihov efekat – zaključuje naš sagovornik.

Ikea počinje da gradi

– Iako se projekat dolaska Ikee na srpsko tržište razvijao dosta dugo, završili smo dosta stvari, i početak gradnje se očekuje za dve do tri nedelje. Sada čekamo još da se izdaju posebne dozvole za infrastrukturu i da počne sa izmeštanjem naplatne rampe kod Bubanj potoka, koja je jako bitna za naš projekat. Zakonski rok za izdavanje dozvole u našem slučaju nije prekoračen, i veliki smo optimisti po pitanju poslovnih očekivanja. LJudi u Srbiji su vrlo zainteresovani za naše proizvode, puno znaju o njima, s obzirom da Ikea nikada nije bila ovde iako smo to pokušavali još od 90-ih, kada smo, mnogi to ne znaju, imali jedan mali start šop u zgradi tadašnjeg Jugopetrola – kaže za Danas Vladislav Lalić, direktor Ikee za Srbiju.