Sa vladavine uredbama spali na vladavinu mišljenjima: Donošenje podzakonskih akata kasnilo u proseku 421 dan

Naime, Regulatorni indeks Srbije napravio je profil tipskog preduzeća koje posluje u našoj zemlji i definiše ga kao mikro preduzeće, koje je obveznik PDV-a i godišnje izdaje 500 faktura. Jedno takvo preduzeća svake godine za samo 10 najčešćih administrativnih zahteva izdvaja 2,6 odsto ukupnih poslovnih prihoda.

Ukupna vrednost NALED-ovog Indeksa koji prati način i kvalitet donošenja i sprovođenja propisa iznosi 55 od ukupno 100 poena, što je i dalje na pola puta do idealnog.

Kao pozitivan pomak primećuje se da je prekinuta stara praksa usvajanja zakona po hitnom postupku, a za čak 83 odsto zakona održana je kvalitetna javna rasprava.

Međutim, jedna od češćih zamerki privrede i organizacija civilnog društva je da se na javnim raspravama ne može značajnije uticati na bilo koje izmene, te je neophodna veća inkluzivnost u inicijalnoj fazi izrade nacrta zakona, na šta ukazuju i rezultati Regulatornog indeksa Srbije.

U 2023. godini usvojen je ukupno 161 zakon, iako je Planom zakonodavnih aktivnosti predviđeno čak 346. Mimo toga usvojeno je 49 novih propisa, a svako odstupanje od plana utiče na smanjenje predvidivosti regulatornog okruženja.

Kada je reč o ažurnosti sprovođenja zakona, Regulatorni indeks Srbije ukazuje da je tokom 2023. godine usvojeno 58 podzakonskih akata od zakonima predviđenih 261, a u proseku se sa usvajanjem kasnilo 421 dan.

Nedostatak pravnih akata, ministarstva su probala nadomestiti izdavanjem više od 600 pojedinačnih mišljenja na odredbe iz svoje nadležnosti, što ne treba da bude zamena za jasne i precizne propise.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić ističe za Danas da je u poslednjih 10 godina broj parafiskalnih opterećenja za privredu porastao za jednu petinu dok je mnogim starim nametima podignuta osnovica, tako da fime za te namete danas izdvajaju više nego što je to bio slučaj 2014. godine.

– U međuvremenu povećani su i određeni fiskalni nameti, u prvom redu akcize i uvedena je akciza na električnu energiju. Sada je situacija takva da je zbog datih nameta kilogram kafe ili litar vina u prodaji u Srbiji 27 odsto više opterećen nego u Italiji, odnosno 16 odsto više nego u Austriji. Sirevi i testenine koje se prodaju u Srbiji spadaju u najskuplje u Evropi. Gorivo je trenutno skuplje nego naftni derivati u Sloveniji i Austriji, a performanse naše privrede mnogo su manje nego u tim zemljama – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima dodatan pritisak na privredu predstavlja visoka inflacija i kamata na bankarske kredite i pozajmice i sve to onemogućava značajniji rast srpske privrede kao i životnog standarda stanovništva iz realnih izvora, od prodaje i usluga.

Ekonomista Milan R. Kovačević ističe da je srpska privreda preterano opterećena raznim vrstama nameta i da u Evropi ne postoji nijedna druga zemlja u kojoj se praktikuju takve mere.

– U Srbiji se stalno povećavaju kako dadžbine tako i procedure koje je potrebno uspostaviti kako bi preduzetnici mogli nesmetano da rade. Na taj način se praktično povećavaju poreske obaveze koje privreda ima prema državi. Takve stvari onemogućavaju adekvatan razvoj preduzeća i stvaranje boljeg poslovnog okruženja. Umesto da se nastavi sa takvom praksom nadležni u državi moraju da shvate da su servis privrede, ali ne samo stranih investitora već isto tako i domaćih poslodavaca i da je cilj da privredi olakšaju, a ne otežaju poslovanje. Stoga treba ići na ukidanje svih nepotrebnih nameta kako bi ostali samo oni koji su za budžet države najneophodniji a ne stalno donositi nove – naglašava Kovačević.

Inače, NALED-ov Regulatorni indeks Srbije nastao je 2012. i tokom godina njegova metodologija je unapređivana sa ciljem da utiče na unapređenje transparetnosti i kvaliteta propisa i pruži uvid u način donošenja i sprovođenja propisa.

Meri se predvidivosti i stabilnosti ekonomske politike i pravne sigurnosti koja se ogleda u doslednoj primeni zakona, efikasnoj administraciji i komunikaciji sa državnim organima.

Sastoji se od šest komponenti koje kroz 25 indikatora prate životni vek više od 200 propisa relevantnih za privredu od čega je 54 važno za proces pregovora Srbije sa Evropskom unijom.