Šabac, Niš, Bečej i Kruševac proglašeni Šampionima lokalnog razvoja

Rešenje za bolje rezultate trebalo bi da potraže u jačanju uloge kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (KLER) i osnaživanju lokalnih zanatskih udruženja.

To su neki od zaključaka istraživanja NALED-a u okviru projekta koji je podržala Razvojna agencija Srbije u cilju izrade preporuka za jačanje kapaciteta i kreiranje mera za podsticanje lokalnog razvoja. Podaci pokazuju da kancelarije za LER ima čak 88% opština i gradova, ali nemaju dovoljno visoku poziciju i autonomiju u administraciji, kao ni odgovarajuću ulogu jer se značajno više bave pripremom donatorskih projekata nego brigom o privredi i ulaganjima.

Uz to, lokalne vlasti nedovoljno komuniciraju s privatnim sektorom. Privredni savet ima samo polovina samouprava i tek svaka četvrta anketira privredu da bi saznala njene potrebe. To je posebno uočljiv problem na primeru utvrđivanja visine lokalnih taksi gde 61% opština nije o ovom pitanju konsultovala privredu ili ne zna da li je to učinila.

– Svi mi koji poslujemo ovde, svoj prvi kontakt sa državom ostavrujemo preko opština. Zato su nam potrebne stručne službe koje će biti naš kontakt sa državom i neko ko nam pomaže da nađemo radnu snagu ili proširimo poslovanje. Zato NALED daje konkretne predloge kako osnažiti ova opštinska odeljenja. Lokalnim samoupravama preporučujemo da ojačaju poziciju kancelarija za LER kao službe za brigu o privredi, povere im izradu i sprovođenje strategije razvoja i koordiniranje Privrednim savetom, kao i da ih uključe u donošenje strateških odluka i obezbede obuke zaposlenima. U tome su u velikoj meri uspeli naši Šampioni lokalnog razvoja i danas im odajemo posebno priznanje, izjavio je predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan Đokić na nacionalnoj konferenciji „Šampioni lokalnog razvoja“.

Prema njegovim rečima, razvoju kancelarija može da pomogne i država kroz poveravanje nadležnosti u domenu dodele podsticaja, prostornog planiranja i obrazovanja , a važan signal opštima poslalo bi imenovanje državnog sekretara za lokalni ekonomski razvoj u okviru Ministarstva privrede, kao i pokretanje nacionalnog indeksa konkurentnosti gradova i opština.

Osim promocije investicija i jačanja lokalne privrede, istraživanje je pokazalo da veliki neiskorišćeni potencijal leži u kulturnom nasleđu i veštinama nezaposlenih žena koje poznaju tradicionalne tehnike izrade rukotvorina. U Srbiji deluje preko 500 zanatskih udruženja, kojima nedostaje sistemska podrška da bi postali centri ekonomske aktivnosti na lokalu.

Dok je izrada tradicionalnih proizvoda drugi najveći prihod poljoprivrednih gazdinstava u EU, kod nas je više od polovine žena u ruralnim krajevima formalno nezaposleno i 60% nema pravo na penziju. Uz obuku i brendiranje ponude u turizmu, udruženja koja su učestvovala u istraživanju mogla bi da uposle više od 500 porodica na poslovima izrade rukotvorina. Najčešći vid podrške opština je ustupanje prostora bez nadoknade ali tek polovina udruženja dobija takvu pomoć, a manje od 5% ima kanal za plasman kroz prodavnicu dok 30% nema e-mail kontakt, a tek svako deseto udruženje ima internet prezentaciju. Samo 43% članica prošlo je obuke tako da se većinom ovim poslom bave povremeno i amaterski.

Lokalne samouprave treba da obezbede prostor za rad udruženja, pomognu u obuci i nabavci opreme, repromaterijala i pakovanja, zaštiti porekla proizvoda i prodaji – otkupom rukotvorina za protokol gradonačelnika ili predsednika opštine, navodi se u preporukama NALED-a.

Takođe, država može da pomogne uspostavljanjem nacionalne etno galerije u Beogradu, plasmanom rukotvorina kroz državni protokol, ali i podsticajima za pokretanje zadruga i samozapošljavanje žena koje proizvode rukotvorine. Politiku podrške trebalo bi da zaokruži donošenje Zakona o zanatstvu i formiranje Zanatske komore Srbije, ali i programi poput inicijative za upošljavanje „1.000 žena“ koju su pokrenuli Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, Etno mreža i NALED i kreirali 8.000 dana radnog angažovanja za žene na selu.

Priznanja i sertifikati za šampione

Svečani deo nacionalne konferencije obeležila je dodela priznanja i sertifikata koje su uručili potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, predsednik IO NALED-a Dejan Đokić i direktorka Sektora za planiranje i razvoj u RAS Ana Žegarac, s predstavnicima Radio-televizije Srbije i Udruženja novinara Srbije.

Na konferenciji su proglašeni pobednici drugog ciklusa takmičenja za gradove i opštine „Šampioni lokalnog razvoja“, u organizaciji NALED-a i RTS-a. Zvanje šampiona i vicešampiona ponele su samouprave koje su reformama administracije i primenom novih modela i pristupa značajno unapredili kvalitet života u lokalnoj zajednici i nivo usluga prema građanima, privukli investicije i uspostavili saradnju sa postojećom privredom.

U kategoriji „Privlačenje investicija“ šampionsko zvanje poneo je Niš dok je vicešampion grad Vranje. Prvo mesto u kategoriji „Podrška privredi“ pripalo je Šapcu, a drugo Staroj Pazovi. Najbolji u kategoriji „Servis građana“ i dvostruki šampion u drugom ciklusu je Šabac , u pratnji Mionice kao vicešampiona. Šampionsko rešenje u kategoriji „Efikasna uprava“ ponudila je opština Bečej dok je drugo mesto pripalo Vrnjačkoj Banji. Kada je reč o kategoriji „Promocija turizma i kulture“ šampion je grad Kruševac, a vicešampion Loznica.

Priznanja su uručena i novinarima, pobednicima konkursa „Reforma lokalne administracije u službi ekonomskog razvoja“ koji su realizovali NALED i UNS uz podršku RAS-a. Prvo mesto osvojila je novinarka dnevnog lista Kurir Slavica Tomčić, druga pozicija pripala je novinaru RTV Kruševac Slobodanu Radičeviću, a treće novinarki RTS-a Tamari Tankosić.

Serifikati o uspešno završenim obukama otišli su u ruke 50 žena, članica zanatskih udruženja iz Čačka, Leskovca, Loznice, Šapca i Sremske Mitrovice. Veštine koje su stekle pomoći će im u obezbeđivanju radnog angažmana i plasmana rukotvorina.