Foto: Dragan ErakovicIako je pri kraju građevinska sezona u najvećem šabačkom naselju Benska Bara upravo se termoizoluju dve zgrade sa po 13 spratova.
To je deo projekta elektroenergetske efikasnosti u kojoj učestvuje JP Toplana.
Ovo preduzeće podiglo je kredit od 2,5 miliona evra i tim sredstvima pomaže vlasnike privatnih stanova za termoizolaciju, a oni to vraćaju otplatom na 12 godina.
Ugrađuje se stiropor od deset centimetara, kao i PVC stolarija, a uštede kroz račune za grejanje iznose više od 30 odsto.
Ukoliko se ugrade i termostatski ventili za stan od 55 kvadrata za grejanje potrebno je izdvojiti manje od 50.000 dinara za sezonu, dok su za stanove bez izolacije troškovi znatno veći.
Do sada je u Šapcu termoizolovano više od 1.700 stanova, a u ovom ciklusu očekuje se da to bude učinjeno na još oko 40 zgrada.
Osim energetske efikasnosti i ušteda, zgrade dobijaju i nove i lepe fasade.
U uređenje Benske Bare uloženo je oko 200 miliona dinara, zamenjene su dotrajale podzemne instalacije, urađeni trotoari od behatona, povezane biciklističke staze, a da pri tome nijedno drvo nije oboreno, što je posebno zanačajno za očuvanje životne sredine…
Sve to doprinelo je da cena stanova ovde poraste od 50 do 100 evra po kvadratu.
Redovnim remontima i ulaganjima šabačka Toplana ima gubitak na mreži manji od devet odsto, što je na nivou najekonomičnijih toplana u Evropi.
Zbog svega toga za ovu grejnu sezonu Toplana je smanjila cenu grejanja za deset odsto, što je rezultiralo bezmalo najnižom cenom grejanja u Srbiji, čak i u poređenju sa toplanama koje koriste termoelektrane.
Šabačka toplana sa oko 90 megavata zagreva oko osam hiljada stanova i gotovo sva preduzeća i ustanove u Šapcu.
Osnovni energent je gas, tako da su značajno smanjenja aerozagađenja.
Šabačka bolnica, na primer, sa oko 30.000 kvadrata korisne površine, prešla je sa mazuta na gas.
Prethodno je postavljeno oko 200 kilometara mreže gasovoda, na koju je priključeno oko 2.500 domaćinstava.
Da uveliko pomaže građanima primer je i najnoviji potez Toplane da obezbedi besplatan priključak za domaćinstva koja su manje od 50 metara udaljena od vrelovoda, pod uslovom da je zgrada sa odgovarajućom stolarijom kako se ne bi pravili gubici energije.
Učinjeni su i početni koraci na korišćenju biomase kao energenta.
U prigradskom naselju Letnjikovac instalirano je postrojenje na biomasu, snage oko pola megavata, kojim se greje škola sa mogućnošću priključenja još 300 domaćinstava.
Novi poduhvat je veće korišćenje solarne energije.
Na krovu Toplane ugrađeno je 12 solarnih panela, sa potencijalom od tri kilovata.
To je i podsticaj korišćenja sve jeftinijih solarnih panela, a Toplana je pozvala domaćinstva da viškove prodaju na tržištu električne energije.
O ozbiljnosti čitavog poduhvata svedoči što je osnovana i Akademija za elektroenergetsku efikasnost, koja je, pre svega, okrenuta mlađoj i stručnoj populaciji koja lakše usvaja nova rešenja.
Poređenja radi, gubici EPS na prenosnoj mreži iznose od 15 do 17 odsto, dok se s druge strane ulažu ogromna sredstva u male hidroelektrane, koje često ugrožavaju prirodnu sredinu i daju izuzetno skupu energiju.
Tekstovi su deo projekta, koji se sufinansira sredstvima Grada Šapca. Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne odražavaju nužno stavove organa koji sufinansira projekat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
