Većina zemalja u razvoju do sada je bila imuna na negativna ekonomska dešavanja u svetu. Ove države su morale da se suoče sa promenljivim prilivom kapitala, ali su generalno gledano, uspele da održe visok rast. Gledajući unapred, međutim, verovatno je da će pred njima biti još teže okruženje, sa nepogodnijim uslovima za izvoz i sa još nestabilnijim kapitalnim prilivima – izjavio je Olivije Blanšar, direktor odeljenja za istraživanje Međunarodnog monetarnog fonda, na otvaranju godišnjeg zasedanja ove institucije.
Prema njegovim rečima, jasno je da je globalna ekonomija ušla u „opasnu novu fazu“, sa znatno oslabljenim oporavkom i snažno povećanim rizicima za pogoršanje situacije.
– Sve što je bilo snažno u 2010, u 2011. je oslabilo. Zbog toga smo bili primorani da revidiramo svoje projekcije. Sada tako prognoziramo da će svetski privredni rast i ove godine i naredne godine biti oko četiri odsto, u odnosu na 4,5 odsto, koliko smo predviđali u aprilu ove godine. Iako ove brojke možda ne deluju tako loše, činjenica je da je rast veoma neizbalansiran. Tako će ove godine rast u tržištima u razvoju biti 6,4 odsto, dok će razvijena tržišta imati rast od samo 1,6 odsto. Pritom, ove procene važe samo u slučaju da države sprovedu sve neophodne mere koje su dogovorene – naglasio je Blanšar.
Za razliku od aprilskog zasedanja MMF-a, kada je glavna tema svih razgovora u Vašingtonu bila niz revolucija u arapskom svetu i rešenja za pomoć Severnoj Africi, zahvaćenoj visokim cenama hrane i nezaposlenošću, juče je centralna tačka bila kriza evrozone i delimično problem američkog duga, dok su sva ostala događanja skrajnuta na margine.
Kako je ocenio Blanšar, od sredine leta situacija na finansijskim tržištima je postala znatno nestabilnija. Banke zadržavaju likvidnost i sve teže odobravaju zajmove. S druge strane, bankarski sektor u Evropi hitno mora da se rekapitalizuje, što po ovom stručnjaku može da se uradi na dva načina.
– Banke mogu ili da smanje svoja sredstva ili da se dokapitalizuju. Ako se ostvari prva opcija, to će značiti smanjenje tržišta, tako da bi bilo bolje da se sprovede dokapitalizacija. Najbolji način za to je da novi kapital dođe iz privatnih izvora, ali ako to ne bude moguće, banke bi trebalo da prihvate kapital iz javnog sektora. Problem sa evrozonom je taj što postoji percepcija da su vlasti stalno jedan korak iza tržišta. Zato je naša poruka Evropi da mora što pre da se sabere, jer je ovakva situacija zabrinjavajuća – izjavio je Blanšar, ocenivši da bi u Evropi stvari mogle da krenu nagore „bilo kad“.
Zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda juče su odbacili ideju da bi evrozona mogla da se raspadne, odnosno da bi Grčka mogla da bude izbačena iz te monetarne unije, nazvavši takve predloge „ludilom“.
– Grčka je u potpunosti posvećena ostajanju u Evropskoj uniji i evrozoni i EU je takođe posvećena tome. Grčka vlada je namerena da sprovede snažne mere prilagođavanja u čemu su njeni evropski partneri spremni da joj pomažu sve dok Grčka sama sebi pomaže. Nemamo strah od toga da bi Grčka mogla da izađe iz EU. Mislim da se i dalje nalazimo jako daleko od takvog scenarija. Mi smatramo da je rasturanje evrozone lud predlog i zato se takav scenario ni ne nalazi u našem najnovijem Svetskom ekonomskom pregledu – podvukao je Jorg Dekresin, pomoćnik direktora za istraživanja u MMF-u.
Blanšar je dodao da bi u hipotetičkom slučaju da Grčka izađe iz evrozone glavni zadatak bio da se sprovedu mere kojima bi se sprečilo prelivanje krize na druge ugrožene članice te unije. On je istakao i da Sjedinjene Američke Države moraju da smanje svoj deficit tekućeg računa i da je nedavni potez rejting agencije Standard end Purs kojim je smanjen rejting SAD pokazao da smo „ušli u svet u kojem nema bezrizičnih ulaganja“.
U juče objavljenom Svetskom ekonomskom pregledu, MMF prognozira da će region centralne i istočne Evrope generalno zabeležiti rast manji nego u pretkriznom periodu, ali da se Srbija nalazi među onim zemljama koje će ostvariti relativno solidan rast. Fond prognozira rast BDP-a od dva odsto u Srbiji ove godine.
„Nekoliko zemalja regiona doživelo je potrese zbog širenja zaraze sa periferije evrozone i trenutno se suočavaju sa rastućom nestabilnošću tržišta. Istovremeno, druge zemlje su slabije pogođene. Među tim državama, neke će prema projekcijama uživati relativno snažan rast, poput Bugarske i Srbije, dok će druge nastaviti da se muče, na primer Hrvatska i Velika Britanija“, navodi se u najnovijem SEP-u.
ECB da smanji kamatne stope
Prema rečima Dekresina, deficit Italije ove godine će biti četiri odsto, što je dobro, a do 2013. bi trebalo da padne na jedan procenat. Istovremeno do 2013. bi trebalo da pada i italijanski dug, tako da 2016, godine bude manji od duga SAD, gledano u odnosu na BDP. Međutim, kako je istakao, problem Italije je u slabom rastu.
– Ukoliko se pritisci u evrozoni nastave, Evropska centralna banka bi trebalo da smanji kamatne stope – dodao je Dekresin.
U Španiji deficit će ove godine biti šest procenata, ali će u narednoj godini vlada morati da preduzme dodatne mere kako bi do 2013. smanjila manjak na tri odsto BDP-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
