SAD bliže sa EU, bez pomirenja sa Kinom

Da li će nova administracija, ukoliko se potvrdi izbor Džoa Bajdena za predsednika i Kamale Heris za potpredsednicu, doneti promene u odnosima, pre svega ekonomskim, SAD-a sa drugim zemljama, da li će okončati trgovinske ratove, a pre svega sa Kinom, da li će zaista, kao što je obećano u kampanji povećati poreze za višu i visoku klasu ili će možda stvarno poništiti studentske kredite?

Ono što bi za nas moglo biti važno je da li će biti promena u američkoj politici prema Srbiji i da li će se nastaviti sa sprovođenjem Vašingtonskog sporazuma, osnivanjem kancelarije američke razvojne korporacije DFC i da li će nova administracija ostatipri planovima o finansiranju i izgradnji infrastrukturnih projekata u našem regionu.

Prema mišljenju stručnjaka sve će to morati da sačeka dok ne prođe pandemija, jer je to problem sa kojim će se najpre suočiti nova administracija, kada i ako u januaru preuzme Belu kuću, a tek kada se ta borba završi može se razmišljati koje delove iz predizbornog ekonomskog plana će Bajden sprovoditi.

Sadašnji predsednik SAD Donald Tramp je u dobroj meri na vlast došao sa kampanjom „Amerika prvo“ i „Učiniti Ameriku opet velikom“ obećavajući da će vratiti proizvodnju i radna mesta nazad u SAD iz Kine, Meksika i drugih delova sveta.

Pod tim sloganom krenuo je u redefinisanje trgovinskih sporazuma Transpacifičkog trgovinskog sporazuma, zatim NAFTA-e sa Meksikom i Kanadom, a nije se ustezao ni od uvođenja carina na evropske proizvode. Ovo je sve manji deo spoljnotrgovinske politike koja se zasnivala na carinskom ratu sa Kinom.

Neven Cvetičanin, predsednik Foruma za strateške studije Instituta za društvene nauke, ističe da Tramp i Bajden predstavljaju dve politike.

„Tramp je istupio je iz nekih multilateralnih trgovinskih sporazuma i okrenuo se bilateralnim trgovinskim dogovorima. Kinu je posmatrao kao najvećeg takmaca, ali i EU je video kao takmaca sa kojim pravim deficit. Njegov program je da stavi ekonomski interes Amerike na prvo mesto i pretpostavljao je ekonomske strateškim interesima. Bajden i Demokratska partija strateško prisustvo u svetu pretpostavljaju ekonomskim interesima i spremni su da troše na to. Glavni partner Demokratskoj partiji je uvek bila EU i ako Bajden bude postavljen za predsednika očekujem da se vrati trovinskom sporazumu sa EU, a čak i da pritisne Ujedninjeno kraljevstvo da napravi dogovor sa EU oko Bregzita“, ocenjuje Cvetičanin.

On podseća i da je buduća potpredsednica Kamala Heris po majci Indijka i da bi se moglo desiti da SAD promene odnose sa Kinom i umesto bilateralnih pregovora krenu u okruživanje Kine sa saveznicima u Indiji, Japanu, J. Koreji.

Ipak, pitanje je da li će nova administracija i ukinuti carine na kinesku robu. Mihailo Gajić, direktor ekonomskih istraživanja u Libeku ističe da tek u januaru Bajden može preuzeti kancelariju i da će se kod imenovanja videti kakvu politiku će voditi.

„Ne očekujem da će doći do promene trgovinske politike prema Kini. Bajden je u kampanji pokušavao da se približi tzv. „rast beltu“, industrijskom pojasu u Severoistočnim SAD kampanjom „napravljeno u Americi“, ali pitanje je da li će takva politika isplatiti. Tramp je uveo protekcionizam u spoljnu politiku u nadi da će američke firme ostaviti poslove u SAD, ali ispostavilo se da se deficit u trgovini sa Kinom ne samo da nije smanjio već je rekordno povećan. Postavja se pitanje benefita izolacionizma. Carine na solarne panele iz Kine su otvorile nekoliko hiljada radnih mesta u proizvodnji u SAD, ali su dovele do gubitka nekoliko desetina hiljada radnih mesta u montiranju i servisiranju, jer su sada skuplji i ljudi ih manje instaliraju“, napominje Gajić.

Jedno od predizbornih obećanja Bajdena da će povećati poreze za domaćinstva sa godišnjim prihodima većim od 400.000 dolara naišlo je na odobravanje naprednog dela Amerike, posebno jer padaju na plodno tlu nakon Trampovih poreskih olakšica za najbogatije. Međutim, SAD već imaju ogroman javni dug.

„Bajden je obećao povećanje poreza kojim će se finansirati programi socijalne politike. Ali sa tolikim javnim dugom pitanje je da li se oni mogu sprovoditi pre nego što se prvo smanji deficit. Sreća SAD je da štampaju najjaču svetsku valutu koju svi žele i da ima vladavinu prava zbog koje dolaze investitori“, ocenjuje Gajić.

Uprkos trenutnom deficitu od 3,3 biliona dolara (16 odsto BDP-a) Bajden je obećao potrošnju dodatnih 5,4 biliona dolara u narednih deset godina za bornu protiv klimatskih promena, poboljašnje zdravstvene zaštite i smanjenje nejednakosti.

Bez promena u ekonomskoj saradnji

Što se tiče odnosa Srbije i SAD pitanje koliko će nova administracija uopšte imati fokus na ovaj region. Cvetičanin podseća da SAD Srbiju gledaju u konktekstu regiona, a ne izdvojeno i koliko će pažnje obraćati na nas zavisi i od toga da li će nova administracija uspeti da konsoliduje vlast u SAD, s obzirom da će Republikanska stranka zadržati većinu u Senatu.

„Verovatno će se vratiti ponovo multilateralnim pregovorima Srbije i Kosova u kojim će EU imati mnogo veću ulogu. Što se tiče DFC-a oni će ostati ovde ali može doći do prestrukturiranja projekata. Tramp je bio fokusiran na ekonomske projekte u Vašingtonskom sporazumu, a možda će nova administracija uvesti i neke političke projekte“, napominje Cvetičanin.

Mihailo Gajić smatra da su odnosi SAD i Srbije jedan veliki brod kome promena jednog čoveka ne može promeniti putanju.

„Ako je DFC otvorio kancelariju i preuzeo obavezu kod projekata to se neće promeniti. Mogući suuticaju na visoku politiku. Postoje indicije da je Trampova administracija bila spremnija da sasluša zahteve Srbije u pregovorima sa Kosovom, možda i razmenu teritorija, dok nova administracija neće imati sluha za takve želje i insistiraće na priznavanju u ovim granicama“, ocenjuje Gajić.