SAD, Evropa i Kina: Može li Zapad da zaustavi kinesku industriju?

Američka ministarka finansija Dženet Jelen, tokom posete Kini prošlog meseca požalila se na „nefer trgovačku praksu koja šteti američkim biznisima i radnicima“, odnosno zatrpavanje američkog tržišta kineskim proizvodima. Ovo se pre svega odnosi na tzv. „zelenu industriju“, kao što su solarni paneli i električni automobili.

Dan kasnije, kao eho, oglasila se i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sa porukom da Kina treba da prekine sa „nefer trgovačkom praksom“ ukazujući na preglomazne kapacitete kineske industrije, a to je ponovila i tokom posete predsednika Kine Sija Đinpinga Parizu pre nekoliko dana.

Upravo ovaj izraz, „overcapacity“ koji je teško doslovno prevesti, a koji bi značio da Kina ima predimenzionirane proizvodne kapacitete, je ključna reč u porukama koje Zapad upućuje Kini.

I dok su ranije i sami raspravljali o opasnosti predimenzioniranih proizvodnih kapaciteta, kineski zvaničnici sada tvrde da nema nikakve predizmenzioniranost, već su samo kineske kompanije konkurentnije od američkih i evropskih.

SAD i EU prete carinama za kineske proizvode u, sada već deluje, trgovinskom ratu koji traje još od dolaska Donalda Trampa na vlast u Americi 2017. godine.

Samo, tada su se Amerikanci žalili na prekomeran uvoz čelika, a sada su već stigli do tehnoloških proizvod poput litijum jonskih baterija, električnih automobila, solarnih panela i mikročipova.

U analizama američkih instituta navodi se da Kina proizvodi 1,9 puta više litijum jonskih baterija nego što su njihove potrebe i da zalihe kinskih proizvođača neprestano rastu.

Ali ne brine SAD to što bi predminzeniorani kapaciteti kineskih fabrika mogli da dovedu do neiskorištenih kapaciteta, već zato što ti viškovi završavaju na globalnom tržištu, po pravilu cenovno konkurentniji od domaćih proizvoda.

Recimo, u 2023. godini Kina je povećala izvoz električnih vozila (EV) u odnosu na 2019. za čak sedam puta. Izvoz solarnih ćelija je povećan u odnosu na 2018. za pet puta. Ovo praktično „ubija“ zapadne proizvođače.

Ovih dana ponos američke industrije električnih vozila Tesla otpušta oko 10 odsto radnika u svojim fabrikama u Kini, jer tražnja za njihovim vozilima na najvećem tržištu na svetu pada, iako tražnja za EV raste.

Naznaka zašto je tako mogla se videti nedavno na sajmu automobila u Pekingu gde je kineska autoindustrija zasenila i evropske i američke autoproizvođače, i to ne samo nižom cenom, već i kvalitetom.

Vladimir Vučković, ekonomista i predavač na Mokrogorskoj, koji se nedavno vratio iz Kine ističe da taj izraz, predimenzioniranost kapaciteta, nema mnogo smisla.

„Ako su hteli da kažu da postoje nepoštene državne subvencije onda treba tako reći. Ali šta znači preveliki kapaciteti, svako može da proizvodi koliko hoće.
Za to bi trebalo napraviti analizu subvencija, i kineskih, ali i evropskih pošto i ovde država pomaže zelenu industriju“, napominje Vučković.

Čini se da je proces globalizacije u kom se proizvodnja sa zapada selila na istok u potrazi za jeftinijom radnom snagom i sirovinama počeo da se obija o glavu zapadnim kompanijama.

„Globalizacija je odgovarala dok su Kinezi pravili niskotehnološke proizvode i kopirali ih usput, ali sada kada prave svoje, inovativne proizvode to postaje „overcapacity“. Evropu boli to što je nekonkurentna i onda se traže izgovori, mada možda i ima nešto u tim tvrdnjama o nepoštenim subvencijama“, ocenjuje Vučković.

I ekonomista Ivan Niklić, saradnik Ekonomskog instituta, smatra da iza pritisaka na Kinu da smanji proizvodnju, zapravo stoji gubitak konkurentnosti evropskih kompanija.

„Tu se radi o gubitku konkurentnosti i cenovne i tehnološke, ali i kvaliteta. Još za vreme Trampa SAD je počela da uvodi da zaštitu domaće industrije. Tada je aktuelna bila industrija čelika, a sada najsofiticiraniji proizvodi, kao što su mikročipovi“, primećuje Nikolić dodajući da iza svega stoji superiornost kineske industrije koju na zapadu ne mogu, pre svega, cenovno da prate.

On ističe da SAD i EU mogu da uvedu kvote, limite, carine i druge barijere za kineske proizvode, ali to ima svoju cenu.

„Onda će da rastu cene, imaće inflaciju, jer tražnju ne mogu ograničiti. Osim toga dobija se iskrivljena slika ekonomije i sopstvene industrije. Oni mogu da zaštite svoje tržište, ali ne mogu svetsko, a i američke i evropske kompanije su napravljene za globalno tržište“, napominje on dodajući da to mže da pomogne na katak rok, ali da je onda prilagođavanje mnogo teže i skuplje.

A to prilagođavanje ugrubo bi izgledalo tako što bi zapadne kompanije morale da smanje cene svojim proizvodima, kao što vidimo da recimo Tesla pokušava da se izbori sa kineskim konkurentima. To dalje znači manje prihode, pa manje plate zaposlenima i pad kupovne moći. Na kraju dolazi do rebalansiranja cele ekonomije.

„Umesto plate od 4.000 evra biće 2.000 evra, pa će onda i nemački automobil da bude jeftiniji i ekonomija će postati konkurentnija“, objašnjava Nikolić.