Saković: Srbija mora da pronađe nova tržišta za prodaju pšenice

On je na prvoj žitarskoj konferenciji „Serbia grain 2019.“ novinarima rekao da mora da se povećava kavlitet pšenice za izvoz u Egipat koji je „najveći i najizbirljiviji kupac“.

„Srbija će u tu zemlju prvo izvoziti pšenicu preko velikih multinacionalnih kompanija dok se sama ne organizuje i obezbedi velike isporuke“, rekao je Saković.

On je kazao da je do sada pšenicom u Srbiji zasejano oko 400.000 hektara, a da se „očekuje da se zaseje do 550.000 hektara“ i da je počelo plaćanje po kvalitetu samo kod velikih otkupljivača koji imaju tehničkih mogućnosti da je razvrstaju.

U toku je, kako je rekao popisivanje skladišnog prostora za pšenicu u kome sada može da se čuva 12,5 miliona tona, ali se do kraja popisa ne zna da li ja sav taj prostor uslovan.

Koordinator projekta Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Miloš Milovanović, rekao je da je „ideja da se na žitarskim konferencijama razmene znanja i informacije između proizvođača i Ministarstva poljoprivrede jer za unapređenje proizvodnje žitarica postoji prostor od bar još 20 odsto“.

„Ove godine je izvezeno žitarica 4,3 miliona tona, a postoji potencijal da se izveze preko pet miliona tona“, rekao je Milovanović.

Istakao je da će suše biti sve češće zbog klimatskih promena i da Srbija sada navodnjava samo oko tri-četiri odsto zemljišta, pa se mora ulagati u te sisteme uz „održivo korišćenje vode“.

Predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Miljan Ždrale rekao je da je ta banka od 2001. godine investirala u Srbiji u razne projekte u poljoprivredi oko 200 miliona evra.

EBRD je, prema njegovim rečima, investirala sama ili sa partnerima u projekte velikih i srednjih preduzeća koji se odnose na navodnjavanje, silose i proizvodnju uljarica.

Konferenciju su organizovali Udruženje „Žita Srbije“, Agencija za hranu i poljorivredu UN FAO, EBRD, a pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.