Salai: Farmakom je bio klijent od državne važnosti

Vlasnika Miroslava Bogićevića u banku lično je doveo predsednik Upravnog odbora banke Kostadin Popović, izjavio je juče Miodrag Salai, predsednik Izvršnog odbora banke, drugooptuženi u procesu koji se protiv Bogićevića vodi pred Specijalnim sudom.

Salai je negirao sve navode koji mu se stavljaju na teret, ukazujući na, kako smatra, niz grešaka i nelogičnosti u radu veštaka i tužioca.

On je tako ukazao da je sudski veštak pogrešno procenio izloženost banke prema Farmakomu i drugim firmama kojima je PBB odobravala kredite, da je pogrešno utvrđeno da su firme kojima je banka davala kredite povezane sa Farmakomom i da proizilazi da je osnovni kriterijum za utvrđivanje da li postoji krivično delo taj da li je kredit vraćen ili nije.

U tom kontekstu, on je pomenuo slučaj kredita od tri miliona evra koji je Upravni odbor odobrio za samo sat vremena firmi Basemi, za koju se takođe tvrdi da je povezana sa Farmakomom.

– A to je kredit koji ovde nikoga ne zanima – rekao je Salai.

Salai je doveo u pitanje stručnost sudskog veštaka koji je procenjivao izloženost banke prema Farmakomu, našavši niz grešaka u njegovom radu. Tako je veštak prilikom procene izloženosti između ostalog „sabrao sva jemstva i sva unakrsna jemstva“ i uključio ih u ukupnu izloženost Farmakoma.

– Kada biste taj princip primenili na sve druge banke, dobili biste rezultat da su sve firme u Srbiji povezana lica i da čine jedno lice koje možemo nazvati „pravno lice Srbija“ – rekao je Salai.

Osim toga, Salai je kritikovao veštaka i zato što je pri proceni izloženosti banke prema Farmakomu koristio zastarele podatke o visini kapitala banke, koji su važili tri meseca pre odobravanja kredita. To je u ovom slučaju naročito bitno jer je PBB u međuvremenu bila dokapitalizovana, što bi značilo da je veštak drastično pogrešio u proceni izloženosti, a na štetu banke, odnosno da je prosto zanemario činjenicu da je banka dobila dodatni kapital.

Salai je zato zatražio od suda da se angažuje finansijski savetnik koji će uraditi novu procenu.
Salai je osumnjičen za „prikriveno kreditiranje“ Farmakoma, što znači da mu tužilaštvo stavlja na teret da je odobravao kredite novoosnovanim firmama, znajući da zapravo taj novac uzima sam Farmakom, a da su te firme „fiktivne“. Da bi uspelo u svojoj nameri da osudi Bogićevića i Salaija tužilaštvo mora da dokaže da je kod obojice postojala namera da uzeti krediti ne budu vraćeni, kao i da prethodno dokaže da su novoosnovane firme i Farmakom bili povezana lica, te da je Salai znao da su povezana lica i da je novac koji banka daje tim firmama zapravo namenjen Bogićeviću.

Salai to sve demantuje, a kao dokaz navodi činjenicu da je Narodna banka Srbije bila obaveštena o svakom odobrenom kreditu i da ni na jedan nikada nije imala primedbe. Uz to, NBS je, kako je dodao, vršila kontrolu firmi kojima su odobravani zajmovi, ali ni u jednom slučaju za koji su Bogićević i on optuženi, nije našla da se radi o povezanim licima. NBS inače ima nadležnost da utvrđuje da li su firme povezana lica, čak i kada sama banka tu vezu nije pronašla.

Jednostavnije rečeno, tužilaštvo tvrdi suprotno onome što je tvrdila sama Narodna banka Srbije.
Ključna stvar u ovom delu je da li će tužilaštvo uspeti da dokaže da su ove firme bile samo „paravan“ za Farmakom (u kom slučaju bi moralo da se postavi i pitanje odgovornosti Narodne banke koja je to onda sigurno znala, jer je imala uvid u sve podatke) ili su te firme bile legitimni poslovni partneri Farmakoma.

Objašnjavajući kako je došlo do toga da PBB krene da kreditira Bogićevića, osim što je istakao da je taj biznismen u banku došao „na velika vrata“ – tako što ga je doveo predsednik Upravnog odbora Kostadin Popović i što su se za njega zalagali u Ministarstvu finansija, Salai je rekao i da je u tom trenutku Farmakom bio „prvoklasni klijent, firma koja je imala takve bilanse kakve ja za 15 godina rada u Srbiji nisam video i čija je sposobnost otplate kredita bila zapanjujuća“. On je dodao da mu je Popović Farmakom predstavio kao klijenta „od opšte, čak državne važnosti“.

Salai je dodao i da je Bogićević u prvom periodu saradnje uredno vraćao sve kredite koje je uzimao u PBB-u, što je toj banci donelo „milione prihoda“, jer su u pitanju bili kratkoročni krediti sa visokim kamatama.

On je podsetio i na situaciju u kojoj se u to vreme nalazila PBB, jer se zbog nasleđenih problema banka borila za prost opstanak, jer je bila pod restriktivnim merama NBS-a, što znači da praktično nikome nije ni smela da odobrava kredite, a i svi dobri klijenti su je izbegavali.

Osim Farmakoma, za kojeg je NBS dala zeleno svetlo PBB-u.

– Da nije bilo Farmakoma, pitanje je da li bi banka preživela drugu polovinu 2012. godine. Toliko je bila loša situacija koju smo nasledili. Kada je Kostadin Popović doveo Bogićevića u banku, rekao mi je „evo, doveli smo ti najjačeg klijenta u Srbiji, banka će od toga imati samo dobro“ – rekao je Salai.

On je dodao da je Farmakom kao najbolji i najveći klijent PBB-a u trenutku kada je banci pretilo zatvaranje, svakako bio privilegovan klijent, u smislu da su toj firmi krediti uvek odobravani hitno i brzo.

– Zašto bi se inače UO i Ministarstvo finansija intenzivno interesovali oko dodele kredita Farmakomu. A interesovali su se – primetio je Salai.

Odgovarajući na navode tužilaštva da je su firme povezane sa Farmakomom dobile kredite bez adekvatnog obezbeđenja, odnosno samo uz menicu tog koncerna i to protivno mišljenju odeljenja za rizik Privredne banke Beograd, Salai je ponovio da su kreditirani kupci Farmakoma, a da je on naknadno od Farmakoma zatražio i dobio hipoteku drugog reda na rudnike, kojima su svi krediti pokriveni.

– Odeljenje rizika jeste tražilo da odmah uzmemo hipoteku, ali njihovo mišljenje nije obavezujuće za kreditni odbor. Ipak, ja sam to njihovo mišljenje uvažio i čim su se pojavili prvi problemi sa Farmakomom, tražio sam da dobijemo hipoteku. I Farmakom nam je tu hipoteku dao. Mogao sam ja da insistiram i na tome da odmah dobijemo hipoteku, ali time bih rizikovao da izgubimo tog klijenta, a to je bio trenutak u kojem banka nije mogla ni nedelju dana da izdrži bez prihoda. Ja sam kao predsednik Izvršnog odbora morao da vodim računa o tome da imamo novca za plate radnicima i za plaćanje računa. Na kraju, ponavljam, čim smo tražili hipoteku, Bogićević je ispunio obećanje i tu hipoteku nam dao – zaključio je Salai.

Salai: Vučić razvejao moje sumnje u Farmakom

Salai je rekao kako je u martu 2012, upravo u momentu kada mu se stavlja na teret da je napravio dogovor o kreditiranju, zapravo vodio “opreznu politiku kreditiranja, jer su upravo tada počele negativne glasine oko kupovine Politike”, koju je preuzeo Bogićević. On je međutim istakao da su “sve sumnje oko statusa Farmakoma razvejane” kada je čuo izlaganje Aleksandra Vučića, tada prvog potpredsednika Vlade, koji je na RTS-u 17. 9. 2012. izjavio da će “država rešiti pitanje Politike, ali ne na način da se vrši hajka na firmu koja ima 3.500 zaposlenih i 5.000 kooperanata”. – To je za mene bio signal da su glasine lažne, te da treba verovati u bilanse Farmakoma, koji su bili odlični – rekao je Salai.