Salai: Tužilaštvo štiti Tabakovićevu, Malog i Kojića

Na koju sada ima pravo država Srbija – izjavio je u svom današnjem iskazu pred Specijalnim sudom Miodrag Salai, bivši predsednik Izvršnog odbora PBB-a i drugooptuženi u ovom predmetu.

Salai je rekao da su krediti novoosnovanim i postojećim firmama koje su, kako tvrdi, činile novu distributivnu mrežu Farmakoma, isprva bili obezbeđeni menicama Farmakoma, ali su „na prvi zahtev PBB-a“ bili dodatno obezbeđeni hipotekom na Bogićevićev rudnik Suva Ruda Raška. U optužnici, tužilaštvo tvrdi da se ne može staviti hipoteka na rudu, što je juče Salai i potvrdio, objasnivši da je zato iznađeno zaobilazno rešenje, koje je po njemu, po snazi ekvivalentno hipoteci na samu rudu.

„U Srbiji po zakonu nije bilo moguće staviti hipoteku na rudu, pa smo zato uzeli hipoteku na zemljište ispod kojeg se nalazi ruda na koju je Farmakom imao eksploataciona i istražna prava. Efekat je isti, jer niko ne može da kopa tu rudu bez dogovora sa hipotekarnim poveriocem. Mi u tome nismo bili jedini, mnoge domaće i strane banke su tako radile“, rekao je Salai. NJegov argument je da hipoteka na zemljište iznad rudnika ima ekonomsku vrednost, jer bi svako ko bi hteo da vadi rudu, morao da dobije dozvolu hipotekarnog poverioca da pristupi zemljištu, što znači da bi morao da mu plati za to.

Kako je dodao, najveći hipotekarni poverilac danas je država Srbija, jer je PBB-om u stečaju kao državnom bankom sada upravlja Agencija za osiguranje depozita.

Salai se usprotivio i tvrdnji tužilaštva da PBB ima tek hipoteku četvrtog ili petog reda na Suvu Rudu Rašku, rekavši da je hipoteka trećeg reda. Po njemu, hipoteku prvog reda ima ATB banka iz Holandije, a drugog reda Univerzal banka, koja se, kako je rekao, upisala dan pre nego što je PBB to htela da uradi.

„Bitno je da je imovina Suve Rude vredna 78 miliona evra, što znači da čak i kada se odbije prvi i drugi red, ostaje dovoljno da se pokriju svi krediti Farmakomovih distributera. Čak ni Narodna banka Srbije ne smatra da se tu radi o neadekvatnom obezbeđenju kredita“, rekao je Salai, dodavši da, koliko zna, država do sada ništa nije uradila da se naplati po osnovu ove hipoteke.
Salai je izrazio i nevericu u to da tužilaštvo u optužnici tvrdi da je „PBB propustila da poveže lica (distributere sa koncernom Farmakom), a da ih ni Narodna banka nije povezala“.

„NBS u svom zapisniku nije konstatovala da su napravljene nepravilnosti u dodeli ovih kredita“, tvrdi Salai, govoreći o zajmovima za koje ga tereti tužilaštvo.

On je dodao da „ne može a da ne oseti ljutnju na sve državne činovnike sa kojima je dolazio u kontakt oko davanja ovih kredita“, a koji su „predstavljajući da se radi o preduzeću pod patronatom države, iskoristili situaciju da omoguće pojedinim licima da kroz prodaju imovine Farmakoma ostvare veliku korist“.

„Tužilaštvo ih štiti, ne dozvoljavajući da ih ispitam kao svedoke o njihovoj ulozi. Nije pošteno da oni koji su najmanje odgovorni jedini sede na optuženičkoj klupi“, rekao je Salai. Državni činovnici koje je Salai pominjao pred sudom u vezi ovog slučaja, a koji bi mogli da se pojave kao svedoci su današnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali (u svojstvu savetnika za ekonomiju tada prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića), zatim Ivica Kojić, današnji šef kabineta premijera Vučića, a u spornom periodu državni sekretar Ministarstva finansija i Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS. Sud će tek odlučivati o tome da li će dozvoliti njihovo ispitivanje.

Suđenje se nastavlja sutra, kada će tužilaštvo ispitivati Salaija.

Država zaštitila Farmakom od naplate kredita

Salai je potencirao ulogu države u slučaju Farmakom, podsetivši na to da je Upravni odbor PBB-a usvojio interventne mere kojima je Izvršnom odboru banke naredio da hitno naplati sve kredite od svih dužnika – osim od Farmakoma, koji je izričito bio isključen iz primene ovih mera.

Kako je rekao Salai, Kostadin Popović, predsednik UO PBB je 2013. hteo da zakaže sednicu UO radi usvajanja interventnih mera kojima bi se banci naredilo da „praktično blokira račune svih klijenata“.

„Uočivši to, rekao sam Popoviću da ćemo postupajući po njihovim planovima, krenuti i na Farmakom. Na ovu moju opasku, on me je čudeći se, pitao kako do sada nisam shvatio da se takve stvari ne odnose na Farmakom“, rekao je Salai, kojem, kako kaže, to nije bilo prihvatljivo. Prema njegovim rečima, Popović se tada pozvao na konkretne državne funkcionere, ali Salai nije hteo da izuzme Farmakom bez pisanog naređenja UO.

„Ja sam mu rekao da ću ako se usvoje Interventne mere u tom obliku, ja njih primenjivati i prema Farmakomu. Tada je Popović momentalno otkazao sednicu UO PBB, rekavši mi da će on obezbediti zaštitu za Farmakom kod države, pa će, kad to reši, organizovati novu sednicu, sa novim materijalom, u kojem će biti ispunjen moj zahtev“, tvrdi Salai.

Kasnije je Upravni odbor usvojio interventne mere u kojima je bila dopisana rečenica da će „strategija naplate potraživanja Farmakoma biti usklađivana unutar generalne strategije države prema ovom klijentu, uz koordinaciju između Vlade, Ministarstva finansija i privrede i drugih nadležnih“, čime je ovo preduzeće praktično izuzeto iz primene interventnih mera.

Salai je naveo da je na sednici UO na kojoj su usvojene mere, obavestio Odbor da je NBS uvela restriktivne mere prema PBB-u „koje ne prave razliku među klijentima po pitanju prinudne naplate“.

„Tada mi je podvučeno da je u izradi mera UO učestvovala i NBS, da je sa njima potpuno upoznata, pa je zauzet stav da se postupa po merama UO PBB. Drugim rečima, da KF bude privilegovan“, rekao je Salai.

Ko je kriv za 35 miliona evra?

Jedna od ključnih tačaka ovog slučaja je pitanje kredita koji je Farmakom dobio od holandske ATB banke. Naime, kako je Danas već pisao, Farmakom je bio jemac za kredite novoosnovanih i drugih firmi. Deo ovih kredita otplatio je iz drugog kredita koji je uzeo od ATB banke. Na taj način, Farmakom je vratio šest miliona evra kredita uzetih kod PBB-a.

Bogićević je, kako je rekao Salai, od ATB banke dobio kredit od 25 miliona evra (o čemu je Danas ranije takođe pisao) koji je iskoristio i za podmirivanje dela obaveza kod PBB-a, kada je Salaiju obećao da će od ATB-a dobiti još 35 miliona evra, što je trebalo da bude garancija da PBB banka neće ostati „kratkih rukava“ čak i u slučaju da distributeri dođu u problem.

Dogodilo se da distributeri jesu došli u problem, ali 35 miliona evra koje je Farmakom najavio, nikada nije stiglo.

„U svom pismu PBB-u od 3.12.2012. Bogićević je rekao da je u toku realizacija kredita od 35 miliona evra, kao i da bi taj drugi kredit bio na raspolaganju u prvom kvartalu 2013, te da Farmakom ima nameru da kredite kod PBB zatvara iz ovih sredstava“, rekao je Salai. Međutim, kako navodi Salai, dokazi o postojanju namere da se taj kredit odobri ne postoje ni kod stečajnog upravnika Farmakoma ni kod ATB banke.

„Sad se odjednom postavlja pitanje kome pripisati nedobijanje tih 35 miliona evra u greh? Meni ne, jer ja sam možda bio naivan, ali ne i nameran“, rekao je Salai.