Potpuno je nedopustivo što šalteri Elektroprivrede Srbije na kojima računi za struju mogu da se plaćaju bez provizije još uvek nisu proradili nakon hakerskog napada na to preduzeće, jer su na taj način direktno oštećeni socijalno najugroženiji građani, naglašavaju predstavnici domaćih potrošačkih udruženja.
Komentarišući izjavu ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović da upad sajber kriminalaca u informacioni sistem Elektroprivrede Srbije, do koga je došlo sredinom decembra, “nije ugrozio proizvodnju struje ni bezbednost podataka” u potrošačkim udruženjima ističu da je ipak načinjena velika šteta zbog koje trpe najmanje platežno sposobna domaćinstva koja već skoro dva meseca ne mogu da, koliko toliko, uštede plaćanjem računa bez provizije na šalterima tog preduzeća.
Predsednik Udruženja potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović kaže za Danas da je nedopustivo što nakon hakerskih napada plaćanje na šalterima EPS-a još uvek nije moguće i da zbog toga trpe potrošači koji žele da iskoriste tu opciju.
– EPS zakonski nije dužan da ima šaltersku službu za naplatu računa za utrošenu električnu energiju. Međutim, EPS takvu praksu ima i to je nešto što koristi određeni broj potrošača, među kojima su i penzioneri. U ovom trenutku potrošači nemaju mogućnost da ne plate proviziju. Hakerski napadi su čest slučaj u razvijenim zemljama, ali se tamo šteta koja se nanese sanira za nekoliko dana. Ako se to zna onda se nameće logično pitanje zbog čega skoro dva meseca EPS ne može da osposobi svoje šaltere za naplatu električne energije – ističe naš sagovornik.
On naglašava da su se u javnosti, iako za to ne postoje dokazi, pojavile sumnje da se u EPS-u odugovlači sa popravkom sistema koji omogućava funkcinisanje šalterske službe kako bi se građani koji koriste tu uslugu usmeravali da regulišu svoje račune putem portala tog preduzeća gde se naplaćuje provizija za tu uslugu.
Gavrilović ističe da je moguće da je hakerski napad na EPS doveo do toga da je jedan broj računa pogrešno obračunat, odnosno da je potrošačima naplaćeno više nego što su potrošili.
– To svakako može biti slučaj ali treba naglasiti da je broj uvaženih reklamacija nakon hakerskog napada, nešto manje od 50 odsto, identičan onom recimo iz jula prošle godine.
To znači da se u obračunu grešilo i pre nego što je hakerski napad usledio te da je reč o problemu sa kojim se potrošači i inače suočavaju – navodi naš sagovornik.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević ističe za Danas da je potpuno neprihvatljivo to što se EPS nije efikasno zaštitio i odbranio od hakerskog upada koji je načinio značajnu štetu po interese kupaca električne energije.
– Postoje odbrambena rešenja koja su mogla biti primenjena i postavlja se pitanje zašto onda do toga nije i došlo. Potpuno je pak nekorektno to što sistem plaćanja računa za struju putem šalterske službe EPS-a, gde nema provizije, još uvek nije osposobljen, jer to povećava troškove socijalno ugroženih potrošača. Osposobljavanje tog servisa je trebalo da bude apsolutni prioritet međutim umesto toga prednost oporavka su imali neki drugi segmenti u EPS-u oštećeni u hakerskom napadu – objašnjava naš sagovornik.
Kada će šalteri za naplatu struje opet biti u funkciji pitali smo nadležne u Elektroprivredi Srbije, ali do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore na naša pitanja.
U izvorima bliskim tom preduzeću pak za Danas kažu da se rešavanje tog problema može očekivati “uskoro”, ali da se niko ne usuđuje da precizira tačan datum.
Podsećanja radi, bivši direktor EPS-a Miroslav Tomašević, koji je svojevremeno smenjen nakon što je javno odgovorio na kritike koje je na račun poslovodstva preduzeća uputila resorna ministarka Dubravka Đedović, u izjavi za Danas krajem januara je istakao da razume zbog čega još uvek nisu osposobljeni šalteri EPS-a, jer je, kako kaže, reč o veoma važnom servisu gde se mora raditi temeljno i pažljivo.
– Tu se radi sa novcem. Na šalterima EPS-a račune plaćaju uglavnom penzioneri i najugroženiji slojevi stanovništva koji žele da iskoriste mogućnost da ne plate proviziju. Stoga puštanje u rad šalterskog sistema treba da usledi posle detaljnih provera kako neko od potrošača ne bi bio oštećen – kazao je Tomašević.
Takođe je i naglasio da je hakerski napad na EPS nešto što se nije moglo sprečiti, ali da bi šteta koja je naneta bila daleko manja da se reagovalo brže, odnosno odmah nakon što je primećen upad u sistem.
Hakerski napad na EPS, do koga je došlo sredinom decembra, za svoju metu je imao interni informacioni sistem koji se koristi u svakodnevnom radu.
Upad u sistem Elektroprivrede Srbije izvela je hakerska banda „Qilin“, sa ciljem iznude novca putem “zaključavanja” servera tog preduzeća.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.