Samo 20 odsto oranica zasejano u optimalnom roku

Dok stručnjaci savetuju pravilnu primenu agrozehničkih mera kako bi se kondicija pšenice i ječma popravila, dotle oni koji se spremaju za prolećnu setvu moraju da povedu računa o tehnici obrade oranica, jer zemlja nema dovoljno vlage u površinskim slojevima. Za sada je sigurno da niske temperature nisu naudile usevima, kažu stručnjaci Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

– Samo 20 odsto površina je zasejano u optimalnom roku i ukupan rod pšenice mogao bi biti manji nego lane. Indirektne štete koje će ove godine biti izražene, pre svega zbog kasnih rokova setve i hladne zime koja je uticala da se pšenica ne razvija intenzivno, su velika razlika u razvoju biljaka. Moguće da te razlike neće moći da se nadoknade sve do žetve, a mart će biti odlučujući za to. Najnepovoljnije bi bilo da temperature brzo prelaze iz niskih u visoke, i obrnuto. Dok je hladno, pšenica miruje, ali ukoliko bi došlo do naglog skoka temperature počela bi da bokori. Pšenica koja je kasnije zasejana ne bi se dovoljno izbokorila i praktično bi ti usevi ostali sa nedovoljnim brojem klasova, što bi rezultiralo manjim prinosom, procenjuje Novica Mladenov, viši naučni savetnik Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Od agrotehničkih mera ratarima se savetuje prihranjivanje useva đubrivom. To se pre svega odnosi na najranije posejane useve jer su biljke iz prvih rokova setve najviše utrošile azota, one su najrazvijenije i njih treba prvo prehraniti. Kasnije zasejane biljke nisu još dovoljno razvijene i treba ih prihraniti malo kasnije, sačekati da se koren još malo razvije a dozu azota kod njih podeliti na dva dela, kažu u Novosadskom institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Ratari će pšenicu morati da štite i od bolesti – u Bačkoj je registrovano prisustvo sive pegavosti lista pšenice, negde je zaraženo i do 40 dosto biljaka. Registrovani su još simptomi pepelnice u malim procentima, jer su usevi dosta slabijih sklopova.

– Jedan od problema koje je ova zima donela odnosi se na izmrzavanjem pšenice. Uslovi su bili takvi da na našem području nije bilo mnogo padavina i snežnog pokrivača, pa su oštećenja na ozimim usevima 30 do 40 odsto, a negde je to i sto odsto pa će se te parcele preoravati. U lošem stanju su usevi koji su sejani van optimalnih rokova, mimo upozorenja stručnjaka, ističe Aleksandar Stojanović iz Agrarne unije opštine Kanjiža.

U srednjem Banatu situacija je nešto bolja, ali je i ovde stanje na njivama „šareno“, kažu u Poljoprivrednoj stručnoj službi, gde ovih dana izlaze na teren kako bi se uverili u stanje jesenjih useva i uslove za predstojeću setvu.

– Usevi, pre svega pšenica i ječam, nalaze se u dobrom stanju ali njihov razvoj zavisi od roka setve. Kulture, posejane u optimalnim rokovima, nalaze se u fazi vlatanja, dobijanja stabla, dok su biljke sejane posle 1. novembra u fazi intenzivnog rasta i bokorenja. Stanje pšenice je zadovoljavajuće, nema izmrzavanja a zelena boja se vraća, komentariše za Danas zrenajninski poljoprivredni savedotavac Dragan Marković.

Idealni uslovi za setvu

– Što se tiče prolećne setve, uslovi su idealni. U našem regione padavine ove zime nisu bile obilne, palo je 10 litara po kvadratnmom metru, što znači da je površinski sloj zemlje nedovoljno vlažan. Ipak, vlage ima u dubljim slojevima zemlje. Savet ratarima je da dubinu prirpeme zemljišta i setvu prilagode sejanju. Optimalni rok za početak prolećne setve je 20. mart pa je savet ratarima da iskoriste povoljne vremenske prilike i posao završe na vreme, kako se ne bi ponavila situacija sa jesenjom setvom koja nije obavljena u roku – poručuje ratarima Dragan Marković, poljoprivredni savedotavac iz Zrenjanina.