Samo Estonija i Litvanija sa većom inflacijom od Srbije

Uprkos tvrdnji predsednika da će inflacija za prošlu godinu iznositi oko četiri odsto, ono što zabrinjava građane je to što je računica krenula od međugodišnjih 1,1 odsto u januaru prošle godine, nakon čega je svakog meseca, stopa rasla da bi u decembru prošle u odnosu na isti period prethodne godine, iznosila 7,9 odsto.

Pri tom, na taj rezultat najviše su uticale cene hrane koja je u sektoru neprerađene, znači sveže voće, povrće, meso – porasla 20,9 odsto, dok se za prerađene namirnice izdvajalo osam odsto više novca nego godinu dana ranije.

Veliki doprinos skoku inflacije dali su i energenti čiji je rast u decembru prema istom periodu 2020. iznosio ukupno 13,4 odsto a samo su naftni derivati poskupeli skoro za četvrtinu, za 23,5 odsto. Jasno je da grupa neprerađenih namirnica kao i energenti najviše učestvuje u kućnim budžetima građana sa skromnijim i prosečnim primanjima, pa je pad njihovog standarda već postao galopirajući.

U novembru prošle godine predsednik Srbije tvrdio je da će kod nas inflacija iznositi 3,5 odsto i da je u celoj Evropi veća, jer dostiže pet, šest procenata.

Pri tom je malo pomešao brojke, jer se predviđenih 3,5 procenta, koji su u međuvremenu, do kraja godine izrasli u četiri, odnosi na prosek rasta cena tokom cele 2021. Podatak za Evropsku uniju potiče iz objavljene stope međugodišnje inflacije, koja je u novembru prošle godine iznosila 5,2 odsto za sve zemlje EU, odnosno 4,9 procenta za države iz evrozone.

Kod nas je porediv podatak za novembar prošle u odnosu na isti mesec prethodne godine, i iznosio 7,5 dok je u decembru već dostigao gotovo osam odsto.

Prema poslednje dostupnim podacima Eurostata o međugodišnjoj inflaciji za novembar, Estonija sa 8,6 i Litvanija sa 9,3 procenta međugodišnje inflacije u većem su problemu od Srbije, ali ipak mogu da računaju na manje socijalne tenzije nego mi, jer su cene hrane tamo povećane za pet odnosno 8,5 procenta dok je pritisak cena energenata sličan kao kod nas. Najmanju stopu inflacije u EU ima Malta (2,4 odsto), zatim Portugal (2,6), Francuska (3,4)…

Najpribližniji Srbiji su Letonija (7,4) i Belgija (7,1) ali je rast cena hrane u svim tim zemljama dostigao od 0,3 u Belgiji ili 0,4 u Francuskoj do najviše 5,6 u Letoniji. Od zemalja koje nisu u evrozoni, Hrvatska je u novembru zabeležila međugodišnju inflaciju od 4,7 odsto, Češka 4,8 dok nam je najbliža Mađarska sa 7,5.

– Ili se poredi prosečna stopa ili međugodišnja, ne treba mešati podatke. Naravno, važnija je međugodišnja, od decembra 2020. do istog meseca 2021. jer to daje jasniju sliku koliko su cene porasle u poslednjih godinu dana. Mislim da vlast nema razloga da se stalno brani zbog narastajuće inflacije, jer tvrdim da je Narodna banka donela odličnu odluku kada je praktično pre nekoliko godina fiksirala kurs za stabilnu valutu, za evro iako mnogi ekonomisti to ne odobravaju. To se ispostavilo kao dobro, jer je sve stabilizovano, fiksirano je za Evropu i pošto je evro stabilan, to se prenelo i na dinar. Međutim, uz te dobre efekte, dobili smo i nepovoljnije, prvi put u istoriji evro ima inflaciju, počelo je zbog pandemije, pa zbog načina reagovanja na tu krizu i Narodna banka tu nije ništa posebno uradila. Iako imamo malo višu stopu nego zemlje EU, to nije drastično i posledica je više regionalnih specifičnosti nego neke dobre ili loše politike – kaže za Danas profesor Slaviša Tasić.

Profesor emeritus Ljubomir Madžar kaže za Danas da je mešanje podataka jedna velika lažna ekvilibristika.

– Vučić je sav u nekim nerealnim tvrdnjama i pokušajima da zavede i zaludi narod. Činjenica je da on kao ni bilo ko drugi ne može znati kakva će biti inflacija, a impulsi koji su izazvali početni val dovoljno su jaki da je razumno pretpostaviti kako će oni produkovati veću inflaciju u dužem vremenskom periodu. Cene energije i hrane su veoma jaki generatori inflacije i kad krene iz tih segmenata, onda inflacija ima dovoljno momentuma da se protegne na duži period i dosegne više stope – kaže Madžar.

Cene hrane rastu brže nego u Nemačkoj i Francuskoj

– Hrana je kod nas mnogo više zastupljena u porodičnom budžetu građana, ima veći ponder u našim porodičnim izdacima i kad bi bila ista stopa rasta cena kao u zemljama EU, više bi nas pogodilo. U proseku, te stope rasta cena hrane su kod nas tri i više puta veće nego u nekim zemljama EU. Još je nepovoljnije kada se poredimo sa najrazvijenijim članicama Unije, jer je procenat rasta kod nas pet puta veći nego u Nemačkoj, gde je stopa 4,5 odsto a čak 50 puta viši od Francuske – objašnjava Ljubomir Madžar.