Samo pristojan život zaustavlja beg ljudi u inostranstvo

Tim je formirao ministar rada Zoran Đorđević, koji će i predvoditi ekipu stručnjaka u kojoj će osim predstavnika ministarstava, biti i privrednici i sindikati, ali i institucije poput Privredne komore, Republičkog zavoda za statistiku, nevladinih organizacija, profesora, SANU.

– Cilj je da analiziramo migracije, potencijalne probleme po Srbiju, da damo predloge Vladi Srbije šta bi trebalo da se uradi kako bismo zadržali ljude u Srbiji, privukli ljude koji su već otišli da se vrate, ali i da strani državljani dođu i rade u Srbiji – najavio je Đorđević nakon prvog sastanka pre dva dana.

Ovo je reakcija Srbije na Zakon koji je pred Novu godinu Nemačka usvojila, a kojim će se od 2020. radnicima iz evropskih zemalja van EU omogućiti da imaju ista prava kao radnici sa teritorije Unije.

Iz Srbije je od 2000. do 2016, prema podacima OECD, otišlo gotovo pola miliona ljudi. Analiza o kretanju na tržištu rada iz prošle godine pokazala je i da je trend takav da godišnje iz naše zemlje ode približno 35.000 ljudi.

Precizniji podaci o tome koliko ih je napustilo zemlju znaće se 2021, kada se bude radio naredni popis stanovništva, kaže za Danas direktor RZS Miladin Kovačević, koji je deo vladinog tima koji će se baviti praćenjem migracija. Zadatak tog tima, kako kaže Kovačević, nije da spreči odlazak ljudi jer to niko ne može da uradi, već da radi na merama koje bi, pre svega, imale motivacioni karakter.

– To bi trebalo da budu motivacione, pozitivne mere koje bi uticale na to da što manje mladih odlazi. Zato moramo da stvorimo uslove za to, da se sprovedu reforme, da se radi investicijama, dovođenju direktnih stranih investicija, bolja infrastruktura. Sve to su poslednjih godina prioriteti – ističe Kovačević. On kaže da je sasvim razumljivo da mi ne možemo preko noći da nadmašimo standard jedne Švajcarske, ali da ekonomski razlozi nisu jedini razlog zbog kog ljudi odlaze iz Srbije. Za Kovačevića su bitni i drugi elementi na kojima treba raditi, poput „blagostanja, uslova u kojima se podiže porodica, školovanje dece, dodatni poslovi“…

– Materijalnih dobara danas imate na svakom koraku, koliko hoćete. Ono što vredi jeste zdrav i normalan čovek. Sve drugo je lako naći – kaže Kovačević i napominje da prostora za napredak celog društva ima dosta. On ističe kako bi trebalo ići ka tome da se menja i sistem plata s tim da se posebna pažnja usmeri na one oblasti koje su naročito ugrožene migracijama.

Potpredsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da su migracije ljudi zbog posla opšte društveni problem koji će Srbija tek osetiti kada Nemačka otvori granice za radnike van EU.

– Granice se otvaraju, a kod nas već vidimo da je u nekim strukama poput medicinske primetno da iz Srbije odlazi sve više ljudi – ističe Atanacković.

UPS još nije odlučio ko će predstavljati Uniju u ovom timu, a na pitanje šta tim može u praksi da uradi kako bi sprečio odlazak radnika iz Srbije Atanacković kaže da ne treba od starta biti pesimista i da će sigurno biti nekih rezultata.

– E sada, da li zaista možemo da pomognemo, odnosno da sprečimo odlazak iz Srbije je neko drugo pitanje. Mi ne možemo da konkurišemo drugim zemljama u EU, jer smo, na primer, osam puta siromašniji od Nemačke. Čak i da dupliramo plate ovde, što je nemoguće u skorije vreme, opet ćemo biti daleko od Nemačke – napominje Atanacković.

I zato, kako kaže, treba da se obrati pažnja na druge aspekte.

– Treba poboljšati kvalitet života, obezbediti ljudima sigurnost radnog mesta, obezbediti obdaništa za decu, stambeno zbrinjavanje, omogućiti ljudima pristojan život. Ova država ne stvara dovoljno i po tom osnovu ne može mnogo da promeni, ali sigurno može kroz poboljšanje kvaliteta života – ističe Atanacković.

Da je to način za Danas tvrdi i profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, koji kaže da bi tim trebalo da donese opšte mere za poboljšanje kvaliteta života, ali da se uporedo sa tim sprovode reforme, da se smanji razlika u odnosu na ostale zemlje za šta će nam biti potrebno desetak godina.

– Jedna od mera koja bi mogla da bude i te kako efikasna jeste da se onima koji su važni za funkcionisanje sistema, npr. lekarima, obezbedi da mogu da dobiju stan, kao što to država obezbeđuje bezbednosnim snagama, policiji i vojsci. Oni će teško otići iz Srbije, a lekari odlaze i zato bi bilo jeftinije omogućiti im da dobiju stan nego na primer podići plate – napominje Arsić.

To naravno, kako kaže, ne rešava ukupan problem jer imamo i nedostatak majstora, vozača i drugih radnika, a njima bi trebalo dati plate od hiljadu evra da bi ostali, što je moguće tek za 12 do 15 godina. Arsić smatra da bi popravljanje kvaliteta života, ne samo podizanje plata, dovelo do toga da mnogi odluče da ostanu, a da bi se čak neki i vratili u Srbiju.

Programska direktorka Centra za socijalnu politiku Gordana Matković tvrdi da ne postoje specifične mere kojim bi se sprečio odlazak ljudi iz Srbije.

– To je pitanje šire politike, urediti državu tako da imamo pristojan život, urediti sudstvo i zdravstvo da funkcionišu. Ne znam nijednu zemlju koja je nekom specifičnom merom rešila taj problem. Rumunija je, na primer, lekarima dala veće plate, to je bila jedna mera, ali generalno teško je očekivati da specifične mere daju rezultat – ističe Matković.