Samo reindustrijalizacija može da podigne standard u Srbiji

Srbiji su potrebni, rekao je Knap u razgovoru sa grupom srpskih novinara u Berlinu, ne samo investitori, inženjeri i neobučena radna snaga, već solidni radnici na srednjem nivou koji znaju da svoje teorijsko znanje „prenesu na mašinu“. Investicije i dualno obrazovanje, kaže Knap, ključni su za reindustrijalizaciju.

– Dualno strukturalno obrazovanje je način za uspeh što pokazuju primeri Nemačke, Švajcarske i Austrije. Potreba za našim modelom je tolika da moje kolege jedva stižu da dignu ruke od posla – rekao je Knap.

Pitanje jesu li investicije i dualno obrazovanje dovoljni za reindustrijalizaciju Srbije on ocenjuje kao teško, ukazujući da se u Srbiji „vodi žestoka borba između stranih investitora“.

– Bitno je odmaći se od čistog kvantiteta i ići ka kvalitetu. Sem stranih investicija u Srbiji treba da se pokrenu i domaće. Imate dobra srednja preduzeća, a moram da priznam da smo ih otkrili tek inicijativama kupovine koje smo pre tri godine pokrenuli na Zapadnom Balkanu. U okviru tih inicijativa nemačke firme definišu svoje potrebe i u regionu nalaze prikladne isporučioce – rekao je Knap.

Nemačka trgovinska razmena sa zemljama Jugoistočne Evrope u 2017. (64 milijarde evra) je prevazišla vrednost njene razmene sa Rusijom (57 milijardi evra), ukazao je Helge Tolksdorf, šef Odeljenja za Jugoistočnu Evropu, proširenje EU i Tursku u Saveznom ministarstvu za ekonomske poslove i energetiku.

U Srbiji se, smatra Tolksdorf, stiče pogrešan utisak da Nemačka na nju gleda kao na radionicu gde je jeftina radna snaga. Ne možete, primera radi, IT stručnjake plaćati slabo – kaže Tolksdorf.

Kada je reč o dostupnosti nemačkog tržišta rada za ljude iz zemalja koje nisu članice EU, i Tolksdorf I Knap ukazuju na problem „odliva mozgova iz Srbije“.

– Tim mladim ljudima treba dati alternativu da ostanu u Srbiji – rekao je Knap.

Tolksdorf je pak, u tom smislu, ukazao na „veliki priliv tražilaca azila posebno iz Albanije i sa Kosova“.