Samo u jednom slučaju poslodavac mora da vam isplati dane godišnjeg odmora koje niste iskoristili

Čak i da zaposleni zatraži odricanje prava na godišnji odmor ili novčanu naknadu, pa čak i da potpiše izjavu ili sporazum sa poslodavcem – akt ne bi imao pravnu snagu.

Razlog je to što Zakon ne predviđa mogućnost da zaposleni dobije novac umesto odmora, jer se smatra da to nije u interesu radnika. Cilj zakonodavca je da spreči praksu koja bi se možda pojavila kod određenih kompanija da daju novac umesto da obezbede godišnji odmor. Odmor, kako Zakon predviđa, kako u toku radnog dana, radne nedelje tako i godišnji odmor – ima svoju svrhu koju novac ne može da zameni.

Novčana naknada umesto korišćenja godišnjeg odmora moguća je samo u jednom slučaju – kada dođe do prekida radnog odnosa. Tada je poslodavac u obavezi da zaposlenom isplati dane godišnjeg odmora koji nisu iskorišćeni.

Koliko poslodavac mora da plati radnika koji nije iskoristio godišnji odmor?

Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora. Naknada se isplaćuje u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

U praksi, ako zaposleni zatraži prekid ugovora o radu, poštujući zakonski otkazni rok od 15 dana, a da mu je pri tome ostalo neiskorišćenih 20 radnih dana odmora – poslodavac neće biti u mogućnosti da zaposlenom obezbedi korišćenje tih dana odmora.

Kako zaposleni može da koristi godišnji odmor?

Zaposleni godišnji odmori može da koristi jednokratno ili u više delova.

Ukoliko ga koristi jednokratno – ceo odmor se iskoristi u godini za koju je odobren, ali ako ga koristi u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Dakle, ako zaposleni u tekućoj godini koristi godišnji odmor jednokratno, mora mu se obezbediti da ga u celosti iskoristi u 2023. godini. Ali, ako ga koristi u delovima onda prvi deo godišnjeg odmora za 2023. godinu, u trajanju od najmanje dve cele radne nedelje, poslodavac treba da obezbedi zaposlenom najkasnije do 31. decembra 2023. godine, a ostatak odmora do 30. juna 2024. godine.

Jedini izuzetak jeste da ukoliko zaposleni koji nije koristio ni prvi deo godišnjeg odmora u kalendarskoj godini zbog porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine. Dakle, jedino u ovom slučaju je moguća situacija da se ceo odmor za 2023. godinu iskoristi tokom 2024. godine, ali najkasnije do 30. juna.

Ako zbog porodiljskog prođe 30. jun 2024. godine, a godišnji odmor za 2023. godinu nije iskorišćen – poslodavac nije dužan da ga obezbedi posle tog roka. U tom slučaju bi godišnji odmor za 2023. godinu „propao“ zbog objektivnih okolnosti, za koje poslodavac nije odgovoran i ne čini bilo kakav prekršaj, odnosno nije dužan da isplati naknadu štete.