Sankcije NIS-u bi Ukrajinu mogle učiniti skupljom od korone 1Foto: EPA-EFE/ROBERT GHEMENT

Srpska privreda trpi udare zbog krize nastale usled ruske vojne intervencije u Ukrajini. Time je najviše pogođen izvoznički sektor a rast cena energenata do koga je došlo u velikoj meri se odražava na povećanje inflacije, zaključeno je, između ostalog, na jučerašnjoj onlajn debati „Ekonomski izazovi za Srbiju: između rata, sankcija i inflacije“, koju je organizovala Fondacija Fridrih Ebert, u okviru projekta „Ekonomski razgovori“.

Naglašeno je i to da u slučaju da se sankcije Evropske unije protiv Rusije budu odnosile i na Naftnu industriju Srbije, treba razmotriti dva scenarija. Prvi je da Srbija otkupi deo akcija i postane njen većinski vlasnik ili da ruski državni gigant Gaspromnjeft izađe iz vlasništva. Vlada Srbije vodi pregovore o tome da se naša zemlja i NIS isključe iz četvrtog paketa sankcija EU prema Rusiji, a učesnici debate su se složili da je to najbolji scenario.

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je da aktuelna kriza može da ima veće posledice na ekonomiju Srbije nego što je to bio slučaj kod one nastale zbog epidemije korona virusa.

– Ako Srbija bude deo četvrtog paketa sankcija Evropske unije prema Rusiji, povoljnija varijanta po nas bi bilo smanjenje učešća Gaspromnjefta u vlasništvu NIS-a, tako što bi država Srbija otkupila deo akcija i postala većinski vlasnik. To znači da bi učešće Gaspromnjefta palo ispod 50 odsto, ali bi ostao strateški partner. Druga opcija bila bi potpuni izlazak Gaspromnjefta iz vlasništva NIS, kao što je ruska Sberbanka potpuno povukla iz poslovanja u Srbiji i regionu. U tom slučaju, Srbija bi mogla da plati Gaspromnjeftu po fer ceni preuzimanje negovog dela akcija i postane većinski vlasnik NIS-a i da ga transformiše u javno preduzeće. U tom slučaju bilo bi potrebno pronaći novog strateškog partner – izjavio je Stanić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bijelić je istakao da je pogrešno NIS nazivati „ruskom firmom” jer su preduzeća koja posluju sa stranim kapitalom u Srbiji „srpska“, iako su u stranom vlasništvu.

– Imovina takvih firmi se zamrzava kada smo u ratu sa državom porekla kapitala, jer se smatra da je taj kapital tada neprijateljski. Kada bi neosnovano sprečavali njihovo poslovanje, morali bi da im nadoknadimo štetu. Kada je reč o snabdevanju Srbije ruskim gasom alternativa može da se nađe ali bi u konkretnom slučaju ta alternativa predstavljala daleko skuplje rešenje. Ekonomija pak traži najefikasnije rešenje odnosno da cena robe koja se nabavlja ne bude na visokom nivou – naglašava profesor Bijelić i dodaje da se prilikom donošenja sankcija prema Rusiji Evropska unija odlučila za varijantu koja najmanje pogađa nju samu. Jednostavno, zemlje EU u datom trenutku zavise od uvoza ruskih energenata i nisu u mogućnosti da ih se odreknu.

Ranka Miljenović, izvršna direktorka Centra za evropske politike, kazala je da ekonomija Srbije najviše trpi zbog toga što su poskupele cene energenata a usled toga i cene mnogih drugih proizvoda.

– S obimom da u datom trenutku ne mogu da računaju na tržišta u Ukrajini i Rusiji zbog ratnih zbivanja, srpske firme i poljoprivredni proizvođači treba da se prerijentišu na neka druga alternativna tržišta. Kada je pak reč o snabvdevanju sirovom naftom očekuje se da će Evropska unija ipak izuzeti NIS od energetskih sankcija koje je uvela Rusiji, što će toj kompaniji omogućiti da nesmetano uvozi naftu i proizvodi naftne derivate potrebne tržištu u Srbiji – istakla je Ranka Miljenović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari