Sankcije oborile rublju, Moskva tvrdi da će odoleti

Pre toga, ruska rublja je najpre pala 40 odsto u odnosu na dolar, da bi tokom dana uspela da povrati veći deo izgubljene vrednosti, trgujući na nekih 18 odsto nižem nivou nego u petak.

Dolar je u petak vredeo 83,7 rublji, da bi se jutros ruska valuta strmoglavila na 119 i tokom popodneva vratila na 98 rubalja za dolar.

Ovo je jedna od mnogobrojnih posledica sankcija sveta Rusiji zbog napada na Ukrajinu.

Britanski Gardijan piše i kako je Rusiji faktički zabranjeno da se zadužuje u Velikoj Britaniji i drugim zemljama, te da akcije ruskih državnih entiteta možda više neće biti kotirane na berzama EU.

Niz ruskih banaka isključen je iz međunarodnog platnog sistema Svift, a Brisel je rekao da će ih to „zaustaviti da rade širom sveta i efikasno blokirati ruski izvoz i uvoz“.

Većina zemalja Zapadne Evrope, ali i Baltika, zabranila je i prolaz ruskim avionima iznad njihovih teritorija, a Rusija je uzvratila istom merom za avione tih zemalja nad njenom teritorijom.

„SAD su 10 najvećih finansijskih institucija Rusije, koje predstavljaju oko 80 odsto bankarskog sektora u zemlji stavile pod ograničenja, uključujući odsecanje najveće Sberbanke, koja čini oko 30 odsto ruskog bankarstva da obavljaju transakcije preko SAD sistem“, ističe Gardijan.

Sredstva mnogih drugih ruskih banaka, uključujući VTB, drugu po veličini u zemlji, Banku Rosiju i Promsvjazbanku, takođe su pogođena striktnim zamrzavanjem imovine i novim poslovnim ograničenjima.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u obraćanju novinarima da Rusija planira da se izbori sa sankcijama koje su joj uvele zapadne zemlje, a koje su dovele do rekordnog pada rublje u odnosu na dolar i uslovile da Ruska centralna banka za više nego duplo poveća kamatnu stopu – sa 9,5 odsto na čak 20 odsto.

„Zapadne sankcije Rusiji su teške, ali naša zemlja ima neophodan potencijal da kompenzuje štetu“, rekao je Peskov, prenosi Bi-Bi-Si. On je rekao i da će se ruski predsednik Vladimir Putin „pozabaviti ekonomskim pitanjima“ i sastati sa ključnim ministrima, uključujući i ministra finansija i guvernera centralne banke.

Tokom dana i Američko ministarstvo finansija zabranilo je transakcije sa ruskom centralnom bankom.

Analitičari Rabobanke u Singapuru najavili su da bi moglo da dođe do „potpunog kolapsa rublje“ jer zamrzavanje sredstava Centralne banke Rusije znači da ona ne može da prodaje devizne rezerve da bi podržala rublju.

Rusija, prema pisanju Bi-Bi-Sija ima oko 630 milijardi dolara u rezervama, što su zalihe ušteđevine stvorene od rastućih cena nafte i gasa.

„Kako je veliki deo ovog novca uskladišten u stranim valutama kao što su dolar, evro i funta, kao i zlato, zapadna zabrana poslovanja sa ruskom centralnom bankom ograničava Moskvi pristup gotovini“, piše britanski medij.

Vil Voker-Arnot, viši menadžer za investicije u Čarlsu Stenliju, rekao je za Bi-Bi-Si da „izgleda da Rusija sve više postaje ekonomski izgnanik, sve više izolovana od globalnog finansijskog sistema“.

S druge strane, ruska Centralna banka je više nego udvostručila kamatne stope na 20 odsto i zabranila strancima da prodaju lokalne hartije od vrednosti, u pokušaju da zaštiti svoju valutu i ekonomiju. Povećanje stope ima za cilj da uravnoteži nagli pad vrednosti rublje i rastuću inflaciju.

U međuvremenu, na svetskom tržištu nije jedino rublja ta koja doživljava kolaps, napad Rusije na Ukrajinu koji ulazi u šesti dan, doveo je do velikih pomeranja na mnogim tržištima.

Cene sirove nafte skočile su za više od četiri odsto iznad praga od 100 dolara, na 102,16 dolara po barelu za brent, rastu i cena gasa, tako je holandska referentna vrednost porasla 24 odsto na 115 evra po megavat satu, dok je cena u Velikoj Britaniji porasla 22 odsto.

Aluminijum je dostigao novi rekord svih vremena od 3.525 dolara po toni na Londonskoj berzi metala. Fjučersi na pšenicu u Čikagu, piše Rojters, zabeležili su najveći jednodnevni rast u poslednjih deset godina, dok su cene kukuruza porasle za četiri odsto, a soje za 2,6 odsto. Rusija i Ukrajina zajedno čine skoro 30 odsto globalnog izvoza pšenice i petinu svetske ponude kukuruza, podseća Rojters.

Tamo gde za sada nema problema, jeste isporuka ruskog gasa Zapadnoj Evropi – on i kroz Ukrajinu teče do svog cilja. Gasom iz Rusije snabdeva se 40 odsto Evrope, a nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao je da su sankcije EU Rusiji dovele do toga da su ruske banke skoro potpuno blokirane u njegovoj zemlji, a da su jedine dozvoljene bile transakcije nemačkih kompanija za plaćanje ruskog gasa.

„Već postoji potpuna blokada ruskih banaka. Time je poslovni saobraćaj sa ruskim preduzećima praktično blokiran. U nekim slučajevima transakcije su i dalje moguće. Na primer, da plaćaju isporuke gasa, kako bi nemačke kompanije mogle da vrše transfere svojim filijalama u Rusiji“, rekao je Lindner.