Prvi klaster proizvođača organske hrane juče je u Novom Sadu osnovan pod pokroviteljstvom vojvođanske vlade, kako bi se povećala proizvodnja u tom sektoru i stvorili uslovi za ekonomski održiv razvoj. Klaster je udružio preduzeća koja se bave proizvodnjom i preradom organske hrane, male proizvođače, naučne ustanove i nevladine organizacije.
– Osnivanje Vojvođanskog klastera organske proizvodnje najbolji je dokaz da Vojvodina ide krupnim koracima napred i da ćemo organsku hranu ubuduće moći da predstavimo kao još jedan od brendova. Pokrajinska vlada je u prethodnih nekoliko godina uspela da inspiriše osnivanje 26 klastera na teritoriji Vojvodine i podržava njihov rad. Klastersko udruživanje predstavlja najmoderniji i najsavršeniji vid delovanja privrednih subjekata u svim razvijenim ekonomijama – rekao je pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin i podsetio da je aktivnost Pokrajinske vlade na podsticanju klasterskog udruživanja rezultirala dvema izuzetno značajnim međunarodnim nagradama – za klaster metalaca Vojvodine i IT klaster.
Vasin je rekao da pokrajinski sekretarijati za privredu i za poljoprivredu, u saradnji sa Univerzitetom u Novom Sadu i nevladinim sektorom, kroz realizaciju projekata prekogranične saradnje, pokušavaju već nekoliko godina da afirmiše uzgoj organske hrane, kao jednu od izuzetno značajnih perspektiva vojvođanskog agrara. „Ponosni smo što danas u Vojvodini imamo nekoliko velikih proizvođača organske hrane i veliki broj malih proizvođača, koji uspevaju da afirmišu proizvodnju organske hrane i to što se za kratko vreme osnovao klaster koji će zastupati njihove interese“, rekao je resorni sekretar.
Prorektor Novosadskog univerziteta prof. dr Radovan Pejanović je ukazao da je saradnja nauke sa privredom jedna od dimenzija koju ta visokoškolska ustanova razvija, u čijem kontekstu je i inicijativa za formiranjem klastera u oblasti proizvodnje organske hrane, kao zdravstveno-bezbedne hrane.
– Ovo je jedinstven klaster iza koga stoji Univerzitet, jer su među osnivačima i Poljoprivredni fakultet, Fakultet tehničkih nauka, Institut za prehrambene tehnologije i Institut za ratarstvo i povrtarstvo, čiji stručnjaci rade na nizu projekata, kako nacionalnih tako i međunarodnih, upravo iz oblasti organske proizvodnje. Bitno je da se preko novoosnovanog klastera obavi taj transfer znanja. Kao što ne može bez novca, tako ne može ni bez znanja bez koga nema napred – poručio je Pejanović.
Direktor „Zdravo organika“ Jozef Gašparovski, govoreći iz aspekta privrednika i nekog ko od proizvodnje organske hrane i živi, rekao je da su to do sada radili entuzijasti, ali da bi sada trebalo da preuzmu ljudi kojima je proizvodnja organske hrane profesionalna orijentacija. „Potrebe tržišta za organskom hranom i ova oblast privređivanja imaju toliko prostora da ne verujem da ćemo ga popuniti u narednih 20 godina“, rekao je Gašparovski i zahvalio se Pokrajinskoj vladi na kontinuiranoj podršci.
Sanda Klještanović, predsednica Udruženja proizvođača i ljubitelja organske hrane VitaS iz Srema, izjavila je da se kao proizvođači bave uglavnom proizvodnjom voća.
– Osnivanje ovog klastera značajno je za nas, individualne proizvođače, da rešimo probleme koje do sada nismo mogli da rešimo, odnosno da nam se obezbede uslovi kao i drugim poljoprivrednim proizvođačima. To znači da organski proizvođač može da uđe u poljoprivrednu apoteku, kupi organsko seme, kupi sadnice koje su proizvedene na organskim principima i da ima biopreparate koji su priznati u EU, koji mogu da se kupe kod nas. Smatramo da su to osnovni uslovi koji će omogućiti proizvođačima da se lakše odluče za ovaj vid proizvodnje. Takođe, puno nam znači učešće Poljoprivrednog fakulteta i konkretna istraživanja usklađena sa našim potrebama, koja su primenjiva u praksi – izjavila je Klještanovićeva.
Vojvođanski klaster organske proizvodnje je dobrovoljno, nevladino, neprofitno udruženje, zasad sa 31 članom.
Bolja pozicija prema EU
– Kultura gajenja organske hrane danas je apsolutni trend u EU. Ako govorimo o strategijama razvoja EU, onda ćete u svakoj drugoj naći reč „zelena“: zelena radna mesta, zelena energija, zelena hrana. Ta reč je simbol za zdravo, perspektivno i zaštitu životne sredine, što spada u prioritete EU. Na kom smo mi nivou, najbolje govori izveštaj Evropske komisije, koji upravo ovu oblast ističe, na neki način, kao problematičnu u Srbiji – naveo je Miroslav Vasin i dodao da ta vrsta proizvodnje pruža veliku šansu poljoprivrednicima da na malim parcelama ostvare značajan prihod.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
